Основные понятия об измерениях и измерительных приборах



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/97
Sana24.02.2022
Hajmi9,08 Mb.
#192789
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   97
Bog'liq
КИПиА

∆Е
1

1

2
=0; ∆Е
2

3

4
=0; и ∆Е=∆Е
1
-∆Е
2
=0. 
Ўлчанаётган параметр қиймати ўзгариши билан, бирламчи асбоб ўзаги 
силжишни бошлайди, ўрамларда нобаланс кучланиши пайдо бўлади. Бунда ∆Е

нолга тенг бўлмай қолади ва унинг қиймати ўзакнинг силжиш қийматига боғлиқ 
бўлади.Е

ни пайдо бўлиши билан, ўрамлар чиқишида нолга тенг бўлмаган 


59 
∆Е=∆Е
1
-∆Е
2
, фарқ сигнал пайдо бўлади. Бу фарқ сигнали кучланиши ЭКда 
реверсив юритма (РЮ) роторини айлантираолиш даражасигача кучайтирилади. 
РЮ ротори ўлчов асбоби стрелкаси ва профилли диск билан кинематик 
равишда боғланган бўлиб, профилли диск айланиши билан иккиламчи асбоб 
ўрамлари орасидаги ўзак ҳам силжийди. Бу силжиш, иккиламчи асбоб ўрамларида 
индуктивланаётган ЭЮК ∆Е

бирламчи асбоб ўрамларидагига ∆Е

тенг бўлгунча 
давом этади.
Яъни, ∆Е=∆Е
1
-∆Е
2
=0. 
Бунда ЭЮ ротори тўхтаб, тизим мувозанат холатига келади. 
 
Частотали, электр дискрет рақамли тармоқ сигнал ўзгартиргичлари
Бу тармоқ сигнал ўзгартиргичларидан энг кўп ишлатиладигани торли сигнал 
ўзгартиргичлар ҳисобланади. Улар, ўзгармас магнит магнит 
наконечник
лари 2
орасига ўрнатилган (расм 53), электр 
изоляцияли
(қобиғли) металл тор кўринишида 
тасаввур қилинади. Торнинг бир учи қаттиқ маҳкамланган бўлиб, иккинчи учи эса, 
силжувчи ричаг 3 билан боғланган.
Пропорционал куч F га айлантирилган ўлчанаётган параметр ричаг 3 га ва у 
орқали тор 1 га таъсир этади. Агар тор орқали ток ўтказилса, унда, бу токнинг 
ўзгармас магнит ҳосил қилаётган магнит майдони билан ўзаро таъсири натижасида 
торнинг кўндаланг тебранишлари пайдо бўлади ва бу тебранишлар частотаси 
торнинг F кучи таъсиридаги таранглашувига боғлиқдир.
Торнинг кўндаланг тебранишлари хусусий частотаси кучайтириш қурилмаси 4 
ёрдамида ўзгарувчан ток частотасига айлантирилади ва у сигнал ўзгартиргичнинг 
чиқиш сигнали ҳисобланади.
Расм.53. 
Торнинг хусусий тебранишлари частотасини 
0
,
F кучга боғлиқлигини 
қуйидагича ёзиш мумкин, 
0
f
=
S
F
l
*
ρ
2
1
l – тор узунлиги;
S – торнинг кўндаланг кесим юзаси;
ρ – тор материали зичлиги. 
Тор одатда вольфрам симдан тайрланади. Симнинг диаметри d=0.05мм ва 
узунлиги 20мм. Сигнал ўзгартиргични созлаш тор узунлигини ўзгартириш билан 


60 
амалга оширилади. Чиқиш сигналининг бошланғич қиймати 1500гц, пружина 6 
ёрдамида созланади. 10км гача масофага маълумотни узатаолади.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   97




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish