Основы (асослар)


Локатор ўзгарувчиларидан фойдаланиш



Download 0,95 Mb.
bet43/58
Sana10.07.2022
Hajmi0,95 Mb.
#771988
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   58
Bog'liq
PL-SQL Маъруза матни (2)

Локатор ўзгарувчиларидан фойдаланиш


Қуйидаги мисолни қараймиз:
BEGIN
SELECT ...
SELECT ...
SELECT ...
...
EXCEPTION
WHEN NO_DATA_FOUND THEN ...
--Қайси SELECT жумласида хатолик юз берди?
END;

Ушбу мисода содир бўлган хатолик қайси SELECT жумласида юз берганини аниқлаш учун қуйидаги мисолда кўрсатилганидек локатор ўзгарувчиларидан фойдаланишимиз мумкин:


DECLARE
stmt INTEGER := 1; --1SELECT жумласи у-н
BEGIN
SELECT ...
stmt := 2; -- 2SELECT жумласи у-н
SELECT ...
stmt := 3; -- 3SELECT жумласи у-н
SELECT ...
...
EXCEPTION
WHEN NO_DATA_FOUND THEN
INSERT INTO errors VALUES ('Error in statement ' || stmt);
END;

Объект турлари


Объект тури нима?
Нима учун объект тури ишлатилади?
Объект турининг тузилиши
Объект турининг компоненталари

Объект турининг аниқланиши


Объектларни эълон қилиш ва қиймат бериш
Атрибутларга мурожаат қилиш
Конструкторларни чақириш
Методларни чақириш
Объектлардан умумий фойдаланиш
Объектларни бошқариш

Объект тури нима?


Объект тури фойдаланувчи томонидан аниқланган мураккаб берилганлар тури бўлиб, берилганлар тури ва берилганларни бошқариш учун зарур бўладиган функция ва процедуралардан таркиб топган. Берилганлар тузилишини шаклантирувчи ўзгарувчилар атрибутлар деб номланади. Объект тури ҳаракат тартибини характерловчи функция ва процедуралар эса методлар деб номланади.
Биз одатда объект (шахс, машина ёки банк ҳисоб рақами каби) деганда унинг атрибутлари ва ҳаракат тартибини тушунамиз. Масалан бола объекти – ёши ва вазни атрибутларига эга, ҳаракат тартиби эса ейиш, ичиш ва ухлашдан иборат деб тасаввур қилиш мумкин.
When you define an object type using the CREATE TYPE жумласи ёрдамида объект турини аниқлашда сиз дунёдаги бирор ҳақиқий объектнинг абстракт қолипини яратасиз. Қолип эса амалий дастурда зарур бўладиган объект атрибутлари ва ҳаракат тартибини аниқлайди. Масалан хизматчи жуда кўп атрибутларга эга, аммо маълум варақаларни тўлдириш учун айрим атрибутларни тўлдириш талаб қилинади холос:

Берилганлар тузилмасини қийматлар билан тўлдиришда, сиз абстракт хизматчи нусхасини яратасиз. Сиз хоҳлаганча нусхаларни (одатда объектлар деб номланади) яратиш имкониятига эгасиз. Хар бир объект ўзининг номига, тартиб рақамига, иш номи ва шу каби бошқа атрибутларга эга. Ушбу берилганлар уларга боғлиқ бўлган методлар ёрдамида киритилади ёки ўзгартирилади. Шундай қилиб:


Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish