Аминокислоталарнинг каламушлар ўсишига таъсири нуқтаи назаридан классификацияси
Алмашинадиган аминокислоталар
|
Алмашинмайдиган аминокислоталар
|
Глицин
Аланин
Цистеин (цистин)
Глутамат кислота
Глутамин
Аспартат кислота
Аспарагин
Тирозин
Пролин
Серин
Цитруллин
Аргинин ва гистидин (факат ўсаётган
ёш ҳайвонлар учун алмашинмайдиган аминокислота)
|
Валин
Лейцин
Изолейцин
Треонин
Метионин
Фениаланин
Триптофан
Гистидин
Аргинин
|
Роуз ўша вактда маълум бўлган 19 аминокислотани диетага қўшиб берганда ҳам ёш каламушларнинг ўсиши тўхтади, улар ориқлаб кетди. Бу ҳайвонларга оқсил манбаи сифатида казеин гидролизати берилганда улар нормал равишда ўсади. Бу эксперимент казеин гидролизатидан тайёрланган сунъий аралашмада яна қандайдир зарур модда бор деган фикрни туғдирди. Ҳақиқатан ҳам Роуз казеин гидролизатидан шу етишмаган моддани ажратиб олишга муваффақ бўлди,
у 20- аминокислота, α- амино-β- оксибутират кислота — треонин экан. Шундай қилиб, протеин гидролизатининг барча компонентлари топилди ва каламушларда ўтказилган тажрибалар асосида улар учун зарур ва зарур бўлмаган аминокислоталар рўйхати тузилди.
19- жадвалда каламушларнинг ўсишига таъсири асосида Роуз ва бошқалар тузган аминокислоталарнинг классификацияси берилган. Бу классификация одамлар учун ҳам мувофиқ келади. Бир қатор алмашинмайдиган аминокислоталар ҳам организмда бошқа аминокислоталардан маълум ҳажмда синтезланиши
мумкин. Масалан, тирозин миқдори овқатда етарли бўлганда у фенилаланинга бўлган эҳтиёжни 70—75 % га камайтиради. Бунинг тескарисича, тирозиннинг ўзи организмда фенилаланиннинг гидроксилланишидан ҳосил бўлади. Диетада цистеин кўп бўлса, у метионинга бўлган талабнинг 80—89 % ини таъминлайди.
Алмашинмайдиган аминокислоталарнинг кўпчилиги тегишли кетокислоталардан аминланиш йўли билан пайдо бўлиши мумкин. Демак, аминокислоталарнинг α-кето ҳосилалари овқатда уларнинг ўрнини боса олади. Бу маънода ҳайвон организми учун аминокислотанинг углерод скелети алмашинмайдиган, зарур аминокислота деб ҳисобланса бўлади. Фақат аргинин, лизин, гистидин ва треонин бундан, ҳеч бўлмаганда, қисман мустаснодир. Бу факт уларнинг α -кетокислоталари осонлик билан переаминланиш реакциясига киришмаслигини кўрсатди. Бундан ташқари, одамларда ўтказилган кузатишлар уларнинг алмашинмайдиган аминокислоталарга эҳтиёжи каламушларникидан бир оз фарқли эканлигини тасдиқлади. Ўсаётган каламушларнинг аксича, одам азот
балансини сақлаш учун аргинин ва гистидинга муҳтож эмас. Демак катта одам организмида етарли миқдорда аргинин ва гистидин синтез қилинади. Аммобундай аминокислоталарнинг биосинтез йўли микроорганизмлар учун аниқланган бўлса ҳам, бу механизм одамларда тасдиқланган эмас.
Қуйидаги 20- жадвалда одам учун алмашинмайдиган аминокислоталар рўйхати, азот балансини сақлаш учун лозим бўлган кундалик минимал талаби ва овқат билан тавсия қилинадиган миқдори келтирилган.
Do'stlaringiz bilan baham: |