Қорақалпоқ давлат университети


Семантик белгиси эса аник, тасдик ёки тахмин каби маъноларни билдиришдир



Download 0,84 Mb.
bet2/5
Sana05.03.2022
Hajmi0,84 Mb.
#483556
1   2   3   4   5
Bog'liq
aloxida olingan suz turkumlari xakida umumij malumot

Семантик белгиси эса аник, тасдик ёки тахмин каби маъноларни билдиришдир.

  • Семантик белгиси эса аник, тасдик ёки тахмин каби маъноларни билдиришдир.
  • Модал сузларнинг узига хос яна бир хусусияти мустакил сузлар каби аташ маъносининг йуклиги, ёрдамчи сузларга нисбатан купрок мустакилликка эга булишидир.
  • Модал сузлар аслида мустакил сузлардан келиб чиккан. Масалан, афтидан, хакикатдан сузлари отдан; шубхасиз, сузсиз, табиий сифатдан усиб чиккан.

Модал сузлар буйича грамматик тахлил намунаси:

  • Суз туркумига кура (модал суз).
  • Маъносига кура (тасдик ёки инкор, афсусланиш ва х.к).
  • Гапдаги вазифаси.

Ундов сузлар

  • Хис-хаяжонни, туйгуни, хайдаш чакиришни билдирадиган сузлар ундов дейилади. Ундовлар гап булаклари билан грамматик алокага киришмайди. Факат отлашган холда кулланилиб, эгалик, келишик ва куплик кушимчаларини олиши ва гап булаги булиши мумкин: Охларимга кулок сол. Ундовлар якка, жуфт, такрор холда кулланилади.

Ундов сузлар лексик маънога эга эмас, шунинг учун улар гап булаклари булиб кела олмайди.

  • Ундов сузлар лексик маънога эга эмас, шунинг учун улар гап булаклари булиб кела олмайди.
  • Ундовларда оханг мухим рол уйнайди. Охангнинг узгариши билан ундов суз ифодалаётган маъно хам узгаради. Масалан,
  • Ундовлар маъносига кура иккига булинад:
  • 1. Хис хаяжон ундовлари
  • 2. Хайдаш, чакириш ундовлари

Хис –хаяжон ундовлари:

  • Хис –хаяжон ундовлари:
  • Ох, ух, у, э, о, уф, вой, ура, офарин, салом, хайр, хуш, рахмат, хорманг, балли, бай-бай, хай-хай, вой-вуй. Бу ундовлар одатда, гап булаги вазифасида кулланмайди. Улар ёзувда вергул билан ажратилади. Баъзан мустакил сузлар хам ундов вазифасида келиши мумкин : Кел, уртокжон, ёмон кунга куйма.

Ундов сузлар буйича грамматик тахлил намунаси:

  • Ундов сузлар буйича грамматик тахлил намунаси:
  • Суз туркумига кура (ундов)
  • Маъносига кура (хайдаш-чакириш, хис-хаяжон)
  • Тузилишига кура (содда, такрор, жуфт)
  • Синтактик вазифаси

Download 0,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish