Қорақалпоқ давлат университети



Download 0,84 Mb.
bet1/5
Sana05.03.2022
Hajmi0,84 Mb.
#483556
  1   2   3   4   5
Bog'liq
aloxida olingan suz turkumlari xakida umumij malumot

Коракалпок давлат университети

  • ФИЛОЛОГИЯ ФАКУЛЬТЕТИ
  • ЎЗБЕК ФИЛОЛОГИЯСИ КАФЕДРАСИ
  • Морфология
  • фани
  • Тузувчи: К.Ражапова
  • Нукус – 2014

Дарснинг мавзуси: Алохида олинган суз туркумлари хакида умумий маълумот

Дарснинг максади

  • Алохида олинган суз туркумлари хакида умумий маълумот бериш
  • Алохида олинган суз туркумларининг узига хос хусусиятлари ва бошка суз туркумлардан фаркли томонларини ажратиш.

Дарснинг шиори:

  • Ишга яраб колса илминг бир муддат,
  • Яна оширмокка айлагил шиддат.
  • (Мирзо Улугбек)

Дарснинг режаси:

  • 1. Алохида олинган суз туркумлари хакида умумий маълумот
  • 2. Модал сузлар ва уларнинг узига хос хусусиятлари
  • 3. Ундов сузлар ва уларнинг турлари
  • 4. Таклид сузлар ва уларнинг турлари

  • Алохида олинган суз туркумлари ва уларнинг узига хос хусусиятлари.
  • Бу суз туркумлари гапдаги бошка сузлар билан грамматик жихатдан алохага киришмайди. Шу хусусиятига караб уларни алохида олинган суз туркумлари деб юритамиз. Бу суз туркумлари лексик маъно ифода этмайди.

Алохида олинган суз туркумларининг турлари

  • Алохида олинган сузларга куйидаги суз туркумлари киради:
  • Модал сузлар
  • Таклид сузлар
  • Ундов сузлар

Модал сузлар

  • Тилдаги сузловчининг уз фикрига билдирган муносабатини ифодалайдиган сузларга модал сузлар дейилади.
  • Модал сузи лотинча модус-усул, улчов,микдор деган маъноларни ифода этади.
  • Модал сузлар мустакил сузлар каби предмет, белги, харакат каби маъноларни билдирмайди ва гап булаги була олмайди.

Модал сузлар ифода этадиган маъно умуман гапга тегишли булади. Масалан: Демак, мехнат инсонни улуглайди.

  • Модал сузлар ифода этадиган маъно умуман гапга тегишли булади. Масалан: Демак, мехнат инсонни улуглайди.
  • Бошка сузлар сингари модал сузлар хам узларининг морфологик, синтактик ва семантик белгилари билан характерланади.
  • Модал сузларнинг морфологик белгиси узгармаслигидир.
  • Синтактик белгиси эса гапнинг бирор булагига ёки бутун гапга тааллукли булиб, кириш суз вазифасида келишидир.

Download 0,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish