Операцион кучайтиргичлар Умумий маълумотлар


ОК асосий уланиш схемалари



Download 89,97 Kb.
bet2/3
Sana10.04.2022
Hajmi89,97 Kb.
#541467
1   2   3
Bog'liq
Операцион кучайтиргичлар

ОК асосий уланиш схемалари. ОКларда доим чизиқли ёки ночизиқли занжир кўринишидаги чуқур манфий тескари алоқа бажарилган бўлади. МТА хоссалари ОК асосида турли аналог ва импульс электрон қуурилмалар яратиш имконини беради.
Бундай схемаларни ишлаш принципини тушуниш ва уларни тахминий таҳлил қилиш учун идеал операцион кучайтиргич тушунчаси киритилади. Идеал операцион кучайтиргич қуйидаги хоссаларга эга бўлади:
а) кучланиш бўйича чексиз катта дифференциал кучайтириш коэффициенти КU0;
б) ноль силжиш кучланишининг нольга тенглиги UСИЛ, яъни кириш сигналлари бир – бирига тенг бўлганда, чиқиш кучланиши нольга тенг бўлади; демак, ОК кириш потенциаллари доим бир – бирига тенг;
в) кириш токлари нольга тенг;
г) чиқиш қаршилиги нольга тенг;
д) синфаз сигналларни кучайтириш коэффициенти нольга тенг.
ОКнинг дифференциал уланиши. 8.14–расмда ОКнинг дифференциал уланиш схемаси келтирилган. Кирхгоф қонунига биноан . Бундан в) хосса бўлса, у ҳолда .
; ;
;



8.14 – расм.


б) хоссага кўра . Бу ердан .


Шундай қилиб, ОКнинг дифференциал уланиши натижасида юзага келган қурилма айирувчи – кучайтиргич ҳисобланади.
ОКнинг инверс уланиши. Инверс уланишда ОКнинг инверсламайдиган кириши умумий шина билан уланади (8.15 - расм). в) хосса натижасида . Кириш потенциаллари нольга тенг, демак
; ;

Реал ОК учун бу формуланинг қўлланилиши кучайтириш коэффициентини ҳисоблашда хатоликлларга олиб келади. ОКнинг КU0 ва RКИР0 қанча катта бўлса, бу формуладан фойдаланиш шунча кичик хатолик беради. Шундай қилиб, КU0=103, R1=1 кОм, R2=100 кОм ва RКИР0=10 кОм бўлса, кучайтириш коэффициентини аниқлашдаги хатолик 9 % ни ташкил этади, КU0=105 (қолган катталиклар ўзгаришсиз) бўлганда - 0,1 % дан кичик.


Кучайтиргичнинг чиқиш кучланишлари киришга нисбатан тескари фазада бўлади. Бу схеманинг кучланиш бўйича кучайтириш коэффициенти резистор қаршиликларининг нисбатларига боғлиқ равишда бирдан катта ҳам, кичик ҳам бўлиши мумкин ва деярли барқарор бўлади.

8.15 – расм.



Download 89,97 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish