Ooppp[[[[[[[[[[‘


АНДИЖОН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ИНСТИТУТИ BMM



Download 0,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/110
Sana22.02.2022
Hajmi0,79 Mb.
#114213
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   110
Bog'liq
etika estetika manti maruza matn

АНДИЖОН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ИНСТИТУТИ BMM 
26 
ходисаларнинг синтези сифатида нима қилиш мумкину, нима мумкин 
эмаслигини, у ѐки бу шароитда қандай ҳаракат қилиш окрагу, нимадан 
ўзимизнинг тийишимиз лозимлигини кўрсатган ҳолда хулқимизни йўлга 
солади, яъни мумкин ва номумкинлик меъѐрини белгилаб беради. 
Ҳуқуқни муҳофаза қилиш идоралари ходимларининг касб ахлоқий 
нормаларига қуйидагилар киради: хушмуомалалик ва одоблилик, оддийлик ва 
камтарлик, ҳалоллик ва ростгўйлик, очиқ кўнгиллик ва дангаллик, сахийлик ва 
муруватлилик, ўзаро ҳурмат, самимийлик, сиполик ва ҳ.к. 
Хушмуомалалик – ўзга кишиларга бўлган ички ҳурматнинг ташқи 
кўриниши. Унинг 10 та белгиси бор: инсоф, ақл, илм, олийжаноблик, кўркам 
феъл, яхшилик, сабр, шукр, мулойимлилик.
Хушмуомалалик –кўнгилдаги ардоқли фикрларни, энг ноѐб хис-
туйғуларни, энг эзгу ниятларни одамлар билан баҳам кўриш, осойишталик, 
вазминлик, хотиржамлик билан иш тутиш демакдир. 
Одоблилик – яхши тарбий кўрганликнинг намоѐн бўлиши, ўзини тута 
билиш, ҳукм чиқаришда шошилмаслик, кишиларнинг орқасидан ғийбат 
қилмаслик, ўзгалар фикрини тинглай билиш, ширинсўзлик. 
Ҳалоллик – ҳар бир инсоннинг ўз кучи билан меҳнат қилиши, шунинг 
эвазига топган мол-мулки, обрўси, жамиятда тутган ўрни, хулқининг тўғрилиги. 
Ростгўйлик халолликнинг бир кўриниши бўлиб, ҳақиқатни гапириш, ўзининг 
ҳам, ўзгаларнинг ҳам қадр-қимматини тўғри баҳолаш, яхшини яхши, ѐмонни 
ѐмон деб очиқчасига айтишдир. 
Ҳаѐлилик – бу уялиш, хижолат тортиш, ўзини ҳар хил ножўя хатти-
ҳаракатлардан тия олиш демакдир. 
―Ҳаѐ имондандир. Ҳаѐли, одоьли бўлмоқ ҳар вақт хайрли ишларга сабаб 
бўлади‖(хадислардан). 
―Вафосизда ҳаѐ йўқ, ҳаѐсизда вафо йўқ. Ҳаѐсиз инсон – имонсиздир, 
имонсиз эса инсон эмасдир‖(Навоий). 
―Инсонда доимо турадиган ҳусн ва латофат ҳаѐ ила иффатдир Ҳаѐсиз юз 
жонсиз жасад кабидир‖(Ибн Сино). 
Сабр –қаноат – ҳаѐт қийинчиликларини чидам билан енгишдир. 
Камтарлик – кишининг ўзини табиий ҳолда, қандай бўлса шундайлигича 
ҳамма билан тенг тутишдир. 
―Кучли одамлар ҳамиша оддийдирлар‖ (Л.Толстой). 
―Камтарликнинг етишмаслиги, ақлнинг етишмаслигидандир‖ (А.Поп). 
―Ҳамма нарсада, ҳатто камтарликда ҳам меъѐрни билиш керак‖ 
(А.Франц). 

Download 0,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   110




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish