37.
|
“Телекоммуникациялар тўғрисида”ги Қонун
|
25-модда. Телекоммуникация хизматларидан фойдаланиш чоғидаги имтиёзлар ва устунликлар
Қонунчиликда фуқароларнинг айрим тоифаларига телекоммуникация хизматларидан фойдаланиш борасида имтиёзлар белгиланиши мумкин.
|
Жисмоний
ва юридик шахслар
|
Ўзбекистон Республикаси Президентининг Фармонлари
|
1.
|
Ўзбекистон Республикаси Президентининг
1992 йил 22 декабрдаги ПФ–517-сон “Ўзбекистон Республикаси Ўқувчилари
ва талабаларининг ҳар йилги қишки таътили тўғрисида”ги
Фармони
|
4. “Ўзбекистон ҳаво йўллари” миллий авиакомпанияси, Автомобиль транспорти вазирлиги, Ўрта Осиё темир йўли бошқармаси қишки таътил даврида ўқув юртларининг буюртмаларига биноан кундузги бўлимларнинг талабалари ва ўқувчиларига йўл ҳақи чипталарини 50 фоизли чегирма билан сотишни таъминласинлар.
|
Жисмоний шахслар (талабалар)
|
2.
|
Ўзбекистон Республикаси Президентининг
1993 йил 5 февралдаги ПФ–555-сон “Ўзбекистоннинг ўқувчи ёшларини рағбатлантириш чоралари тўғрисида”ги
Фармони
|
7. Белгилаб қўйилсинки, халқаро ва республика мусобақаларининг ғолиблари бўлган битирувчи синфларнинг ўқувчилари олий ўқув юртларининг биринчи курсларига кириш имтиҳонларисиз, тест синовларидан ўтказилмай қабул қилинадилар ва хорижий мамлакатларнинг ўқув юртларига юбориладиган гуруҳларга қабул қилиниш ҳуқуқига эга бўладилар.
|
Жисмоний шахслар (битирувчи синфларнинг ўқувчилари)
|
3.
|
Ўзбекистон Республикаси Президентининг
1993 йил 3 декбардаги ПФ–692-сон “Республика театрлари артистларининг меҳнатига ҳақ тўлаш шартларини яхшилаш тўғрисида”ги
Фармони
|
1. Ўзбекистон Республикасининг театрларида ишловчи артистлар учун 1993 йилнинг 1 декабрдан бошлаб мансаб окладларининг 25 фоизи миқдорида маошларига ҳар ойлик устама ҳақ белгилансин.
|
Жисмоний шахслар
|
4.
|
Ўзбекистон Республикаси Президентининг
1997 йил 26 августдаги
ПФ-1831-сон “Хорижий сармоялари бўлган корхоналар ишлаб чиқарадиган маҳсулот экспортини рағбатлантиришга оид қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги
Фармони
|
1. 1997 йилнинг 1 сентябридан бошлаб ўзи ишлаб чиқарадиган маҳсулотни эркин алмаштириладиган валютага экспорт қилувчи хорижий сармоялари бўлган ишлаб чиқариш корхоналари учун қуйидаги қўшимча имтиёзлар ва афзалликлар белгилансин:
ўзи ишлаб чиқарган маҳсулотга экспорт бож тўловлари бекор қилинсин;
харидорларга хизмат қилувчи тижорат банкларининг кафолатлари мавжуд бўлган ҳамда амалдаги қонунларда кўзда тутилган валюта даромади тушуми муддатларига риоя этилган тақдирда ўз маҳсулотини олдиндан ҳақ тўламасдан ва аккредитив очмасдан экспорт қилиш ҳуқуқи берилсин;
чет элларда ташқи бозорларнинг маркетинг тадқиқотлари ҳамда ишлаб чиқараётган маҳсулотни реклама қилиш мақсадида савдо уйлари ҳамда ваколатхоналари очиб, уларга консигнация шартлари асосида товарлар етказиб беришга ижозат берилсин;
корхоналар ўзи ишлаб чиқарадиган экспорт маҳсулотининг контракт нархларини шартнома асосида мустақил шакллантиришлари белгилаб қўйилсин. Экспорт ички бозордаги нархлардан пастроқ нархларда амалга оширилган тақдирда улар учун солиққа тортиладиган база экспорт маҳсулотини сотишнинг амалдаги нархидан келиб чиққан ҳолда ҳисоб-китоб қилинади.
|
Юридик шахслар
|
|