Олинмайдиган тиш протезлари хабилов Н. Л., А. Н. Акбаров, О. У. Арсланов, Ф. К. Усмонов, Н. С. Зиядуллаева



Download 7,97 Mb.
bet9/63
Sana26.04.2022
Hajmi7,97 Mb.
#581675
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   63
Bog'liq
ОЛИНМАЙДИГАН ТИШ ПРОТЕЗЛАРИ

Чайнов мускуллари:
m. masseter-чайнов мускули;
m. temporalis-чакка мускули;
m. pterygoideus medialis-медиал канотсимон мускул;
m. pterygoideus lateralis- латерал канотсимон мускул;
m. mylohyoideus-жаг-тил ости мускули;
m. geniohyoideus-ияк ости-тил ости мускули;
venter anterior m. digastricus- икки коринчали мускулнинг олд коринчаси.



Чайнов мускуллари узининг кискаришида чайнаш, ютиш, товуш хосил килиш, нутк актида иштирок этиб, шу тарзда пастки жагни турли йуналишларда силжитади. Чайнов мускуллари уз харакатининг асосий йуналишларига мувофик уч гурухга булинади:


-биринчи, пастки жагни тушурадиган (m. mylohyoideus, m. geniohyoideus, venter anterior m. digastricus) мускуллар;
-иккинчи гурухга пастки жагни кутарувчи мускуллар (m. masseter, m. temporalis, m. pterygoideus medialis) киради;
-учинчи гурухни жуфт латерал канотсимон мускуллар (m. pterygoideus lateralis) ташкил килади. Уларни синхрон кискариши натижасида пастки жаг олдинга сурилади, бир ёклама кискаришда пастки жаг мускуллари карама-карши томонга сурилади. Шундай килиб, учинчи гурух мускуллари пастки жагни олд ва ёнлама харакатини таьминлайди.
Юз пастки кисмини мимика мускуллари:
m. orbicularis oris-огиз айлана мускули;
m. levator labi superioris-юкори лабни кутарувчи мускул;
m. depressoe labi inferioris-пастки лабни тушурувчи мускул;
-ёнок мускуллари;
-катта юз мускуллари;
-огиз бурчагини кутарувчи мускуллар;
- огиз бурчагини тушурувчи мускуллар;
-кулгу мускуллари;
-ияк ости мускуллари;
-юкори лаб олд мускуллари;
- пастки лаб олд мускуллари.

Чакка-пастки жаг бугимлари (ЧПЖБ) пастки жагни чакка суяги билан бирлашишини амалга оширади. ЧПЖБнинг узига хослиги жуфтлик, бириккан юзани номувофиклиги ва бугим дискининг мавжудлиги хисобланади. Функционал жихатдан бу жуфт бугим хаммаси булиб барча комбинацияланган бирикма. Мустакил харакат факат бир томонда мумкин булмайди, гарчи харакат барча бугимда турли йуналишларда содир булиши мумкин. Бугим шакли ва фаолияти кабул килаётган овкатнинг тури, овкатни тишлаш ва чайнашда пастки жаг харакатининг мураккаб характери, инсоннинг сузлашув нутк фаолиятида бугимларнинг иштироки билан богланган.



Бугим пастки жаг бошчаси, пастки жаг чукури ёки уни купинча «чукурча» деб аташади ва чакка суяги бугим буртигидан хосил булган.
Пастки жаг бошчаси валиксимон шаклга эга. Узунасига чикиб келадиган ук уларни узининг давоми билан энса ёриги четидаги тумток бурчак остида узаро кесиб утади. Пастки жаг чукури пастки жаг бошчасидан 2,5-3марта каттарок, бу эса кейинги харакатларнинг эркинлигини таьминлайди. Олд томондан у бугим буртиги, орка томондан эса чакка суягининг ногора кисми билан чегараланади. Тузилиши буйича у эллипсимон хисобланади.
Инконгруэнтлик, яьни бугим чукурчаси ва бугим бошчасининг хажм буйича тугри келмаслиги, ички омил сабабли тугриланди. Биринчидан, бугим капсуласи чукурчага (бошка бигимлар каби) эмас, унинг ичига – тошли-ногора олд четига урнатилади, бу эса бугим бушлиги торайишини таьминлайди. Ва, иккинчидан, бугим диски, икки ёклама ботиб, пластинка куринишида бугим юзаси орасида жойлашиб, узининг пастки юзаси билан бошка, яьни бугим бошчасига купрок мос булган чукурча хосил килади.
Пастки жаг чукурчаси олд чегарасини хосил килувчи бугим буртиги юз ёйи гумбази хисобланади. Янги тугилган чакалокларда буртик булмайди, узил-кесил 6-7 ёшларда пайдо булади. Буртик баландлиги окклюзия ёши ва характери билан аникланади. Ёш катталашиши ва тишларни йукотиш билан бугим буртиги баландлиги кичраяди.
Бугим бушлигида икки ёклама ботик овал шаклидаги пайли пластинка- бугим диски жойлашади. У бугим бушлигини икки узаро бир-бирига таьсир курсатмайдиган: юкори ва пастки булимларга булади.
Бугим капсуласи икки: ташки фиброз ва ички синовиаль катламларидан иборат булган, эластик тукималарни бириктирувчи каватдан ташкил топади. Капсула орка девори ва чакка суяги ногора кисми орасидаги майдонда юмшок бириктирувчи тукима жойлашади, натижада пастки жаг бошчаси зарбалари юмшоклашади ва унинг бир мунча оркага силжишига йул куяди.
Бугим капсуляр ва капсуладан ташкари бугимларга булинади.
Окклюзия (лотинча occlusus - ёпик)- тиш каторлари ёки алохида гурухдаги антогонист тишлар жипслашуви.
Артикуляция (лотинча articullatio - бирикиш) - чайнов мускуллари ёрдамида амалга ошириладиган, пастки жагни юкори жагга муносабати буйича барча мумкин булган холати ва силжиши. Артикуляция бир-бирини окклюзия билан узгартирадиган занжир сифатида намоён булади.
Окклюзия беш асосий турга булинади:
-марказий;
-олд;
-ёнлама(унг ва чап);
-орқа.
а - марказий;

Download 7,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish