Олий ва щрта махсус таoлим вазирлигининг


Сув – цемент ( с/ц ) ва R



Download 1,18 Mb.
bet6/7
Sana23.02.2022
Hajmi1,18 Mb.
#123520
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Лабаратория МКҚ

Сув – цемент ( с/ц ) ва R28 нинг қийматлари бўйича график чизамиз.

13-ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ.
Бетон таркибига аниқлик киритиш.
Графикдан талаб қилинаётган Rб = маркадаги бетон тайёрлаш учун зарур бўлган С/Ц = ни топамиз.
Сув – цементнинг графикдан аниқланган ҳақиқий қийматидан фойдаланиб 1м3 бетон қоришмасига сарфланадиган материаллар миқдорини ҳисоблаймиз.



  1. С = л




  1. Ц =С / (С / Ц) = кг




  1. Ч = 1/ (Vк α / ρ ч.т + 1/ρч. ) =


  1. Қ = (1 – (Ц / ρц + С / ρс + Ч / ρч )) ρқ




  1. Бетон қоришмасининг ўртача зичлиги

Ρб.қ= Ц + С + Қ + Ч =



  1. Бетон қоришмасининг чиқиш коэффиценти


Фойдали ҳажми л бўлган бетонқоргичда бир марта қориш учун мўлжалланган материаллар сарфи:


ЦV= β · V · Ц = кг
ҚV= β · V · Қ = кг
СV= β · V · С = кг
ЧV= β · V · Ч = кг

Бетон қоришмасининг таркиби: С/Ц =


: : =

Хулоса:
Ишни қабул қилди: Бахо:


Битумли боғловчи моддаларнинг хоссаларини ўрганиш.
14 – ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ
Битумнинг юмшаш ҳароратини аниқлаш
Ишлатиладиган асбоб-ускуналар: битумнинг юмшаш хароратини аниқланадиган асбоб (халқа ва шар), электр плитаси, қозонча, талpк ва глицерин аралашмаси, глицерин, металл пластинка, пичоқ ва қошиқ.
Ҳалқа ва шар” асбобининг схемаси:

Тажрибадан олинган натижалар

Кўрсаткичлар

Ўлчов бирлиги

Намуналар

Ўртача арифметик қиймат

1

2

1.Битумни синашдан олдин стакандаги сув харорати.

0С










2.Хароратни кўтарилиш тезлиги.

0С/мин










3.Битумнинг юмшаш ҳарорати.

0С










Нефть битумларининг физик-механик хоссалари

Битумнинг маркаси

25о С да иг-нани ботиш чуқурлиги, мм

25оС да битумнинг чўзилувчан-лиги, см

Юмшаш харорати, камида оС

Чақнаш харорати, камида оС

Қурилишда ишлатиладиган битумлар


БН-50/50

41-60

40

50

220

БН-70/30

21-40

3

70

230

БН-90/10

5-20

1

90

240

Том ёпишда ишлатиладиган битумлар


БНК-45/180

140-220

нормаланмайди

40-50

240

БНК-90/40

35-45

нормаланмайди

85-95

240

БНК-90/30

25-35

нормаланмайди

85-95

240

Йўл қурилишида ишлатиладиган битумлар


БНД-200/300

201-300

нормаланмайди

35

200

БНД-130/200

131-200

65

39

220

БНД-90/130

91-130

60

43

220

БНД-60/90

61-90

50

47

220

БНД-40/60

40-60

40

51

220

Хулоса:
Ишни қабул қилди: Бахо:
15 – ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ
Лак-бўёқ материалларининг хоссаларини ўрганиш.
Пигментнинг беркитувчанлигини аниқлаш.


Ишлатиладиган асбоб-ускуналар: мўйқалам, аналитик тарози, ўлчами 100X250 мм шиша пластинка, флейц.
Пигментнинг беркитувчанлигини аниқлашда ишлатиладиган шиша пластинка:

Шиша пластинка.

Ишчи формула: Б=а 10000/S


Бу формула: қуруқ бўёқ модда учун


Б=а(100-b)100/S


Бу ерда: а – бинокорликда ишлатишга яроқли қуюқликдаги бўёқ сарфи, г;


b-шундай бўёқ таркибидаги алиф миқдори, %;
S- ойнанинг бўялган юзаси, см2.

Тажрибадан олинган натижалар



Кўрсаткичлар

Ўлчов бирлиги

Белгила-ниши

тажриба

Ўртача арифметик қиймат

1

2

1.Ойнанинг бўяшдан олдинги аввалги массаси.

г

m










2.Ойнанинг бўялгандан кейинги масса.

г

m1










3.Бўяш учун сарфланган бўёқнинг миқдори.

г

а










4.Бўёқдаги алиф миқдори.

%

в










5.Ойнанинг бўялган юзаси.

см2

S










6. Пигментнинг беркитувчанлиги

г/м2

Б










Ҳисоблашлар:


Ҳулоса:
Ишни қабул қилди: Бахо:
15.1– ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ
Пигментнинг мой сиғимини аниқлаш
Ишлатиладиган асбоб-ускуналар: техник тарози, чинни стакан, ўлчов найчаси (бюретка), шиша таёқча.


Ишчи формула: Пигментларнинг мой сиғими, %:
М=V х р /m х 100;

бу ерда: V – сарфланган мой миқдори, мл; р--- мойнинг зичлиги, г/см3;


m - қуруқ ҳолдаги пигментнинг массаси, г.
Тажрибадан олинган натижалар

Кўрсаткичлар

Ўлчов бирлиги

Белгила-ниши

тажриба

Ўртача арифметик қиймат

1

2

1.Бюреткадаги аввалги кўрсатгич

мл

а












2. Бюреткадаги кейинги кўрсатгич.

мл

б










3.Сарфланган мой миқдори.

мл

V










4.Мойнинг зичлиги.

г/см2












5.Қуруқ ҳолдаги пигмент массаси.

г

m










6. Пигментнинг мой сиғими

%

М










Ҳисоблашлар:
Ҳулоса:
Ишни қабул қилди: Бахо:


16 – ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ
Ёғочнинг намлигини аниқлаш.
Ишлатиладиган асбоб-ускуналар: металл чизғич, қуритиш жавони, бюкс, аналитик тарози.

Ишчи формула: W= [(m1-m2)/(m2-m)] *100;


Бу ерда: m – бўш бюкснинг массаси, г;


m1–хўл намуна жойланган бюкснинг массаси, г;
m2 – бюкснинг қуритилган намуна билан биргаликдаги массаси, г.
Тажрибадан олинган натижалар



Т.р

Кўрсаткичлар

Ўлсов бирлиги

Белгила-ниши

намуналар

Ўртача арифметик қиймат

1

2

3

1.

Бўш бюкс массаси

г

m













2.

Хўл намуна жойланган бюкс массаси

г

m1













3.

Бюкснинг қуритилган намуна билан биргаликдаги массаси

г


m2













4.

Ёғочнинг намлиги

%

W













Ҳисоблашлар:


Хулоса:



Ишни қабул қилди: Бахо:
17 – ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ
Ёғочни толалар бўйича сиқилишга мустаҳкамлик
чегарасини аниқлаш.
Ишлатиладиган асбоб-ускуналар: гўния, гидравлик пресс, қуритиш эксикатори, аналитик тарози, штангенциркуль.
Ишчи формулалар: Rwmax/ab;
бу ерда: Рmax – энг катта куч, Н;
a, b – намунанинг кўндаланг кесим ўлчамлари, мм.
R12=Rw[1+(W-12)];
Бу ерда:  - 1% намликка тўғри келадиган коэффициент, 0,04;
Rw – намлиги W га, %, тенг бўлган намунанинг сиқилишдаги мустахкамлик чегараси, МПа;
Синаш схемаси:

Тажрибадан олинган натижалар.

Кўрсаткичлар

Ўлчов бирлиги

Белгила-ниши

Намуналар

Ўртача арифметик қиймат

1

2

3

1.Намунанинг синаш пайтидаги намлиги.

%

W













2.Намунанинг куч тушадиган юзаси.

мм2

в1













3.Бузувчи куч.

Н

P













4.Ёғочнин сиқилишга мустаҳкамлик чегараси

МПа

Rwсиқ













5.Ёғочнинг стандарт 12% намликдаги мустаҳкамлик чегараси.

МПа

R12сиқ













Ҳисоблашлар:
Ҳулоса:

Ишни қабул қилди: Бахо:





Download 1,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish