Олий ва ўрта махсус таҳлим вазирлиги ўзбекистон республикаси қишлоқ хжалиги вазирлиги


Доннинг ичдан зарарланганлигини аниқлаш



Download 5,11 Mb.
bet59/110
Sana20.03.2022
Hajmi5,11 Mb.
#502656
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   110
Bog'liq
МАЖ. омборхона 21-22 й krill (2)tayyor

Доннинг ичдан зарарланганлигини аниқлаш
Доннинг ичдан зарарланганлигини аниқлаш учун хар хил усуллар хўлланилади. Бу усуллардан енг оддий ва қулайи намли камерада олдиндан юмшатилган донни скалпел ёки пичоқ билан ёриб кўриш усулидир. Доннинг ичдан зарарланганлигини уни калий перманганат (Брудно усули) билан ёки сирка кислотада суюлтирилган фуксин (франкелфелд усули) билан бўяб аниқлаш мумкин. Дон ичида ётган зараркунандани топиш учун баoзан намунани Рентгент нури ёрдами билан фотография қилиш (Милнер усули) хам қўлланилади. Бу усул жуда тез ва аниқ експертиза қилишни талаб етадиган карантин инспексияси ишларида жуда кенг қўллана бошланди. Нўхатнинг зарраланганлигини аниқлаш учун флотацион усул қўлланилади. Бу усулда майда донли нўхат намунаси 25% ли, йирик донли нўхат еса 40% ли ош туз еритмасига солинади. Бунда зарарланган нўхатлар еритма юзига қалқиб чиқади, зарарланмаганлари еса еритма остига чўкади. Бу усулни узун бурун қўнғизлар личинкаси ва ғумбаги билан ичдан зарарланган донларни текшириш учун хам қўлланилиши мумкин. Донларнинг ичдан зарарланганлигини ҳашаротлар чиқарадиган ултра овозни ёзувчи аппарат (оссилоскоп) ёрдами билан, шунингдек зарарланган ва зарарланмаган намуналардаги зараркунандалардан ажралиб чиқадиган карбонат ангидриди миқдорига қараб хам аниқлаш мумкин. Кучли зарарланган дон намуналари, зарарланмаганига қараганда, карбонат ангидрид газини 3—4 марта ортиқ чиқарди. Зарарланган донларни А. А Брудно томонидан ишлаб чиқилган усулда хар хил бўёқлар билан бўяш хозирги вақтда жуда кенг қўлланилмокда. Бунда тарозида тортиб олинган 16 г донни кичкина мис сеткада 30° гача иситилган сувга 30—40 секунд солинади. Сўнгра донни сувдан олиб калий пермангантнинг 1 % ли еритмасига 1 минутга солинади. Дон бир оз қораяди, иссиқ сув таoсирида буртиб чиққан пўкакчаси — яoни доннинг зарарланган жойи еса қора-қўнғир рангга бўялади, бу еса доннинг ичдан зарарланганлиги ва зарарланиш даражасини аниқлашга имкон беради. Дон калий перманганат билан бўялгандан кейин ариқ сувида ювилиши керак. Нўхат донларини шу усулда ёднинг спиртдаги 2% ли еритмасида бўяб, сўнгра нўхат донини ўювчи калий ёки натрийнинг 0,5% ли еритмасига кўчирилади, сўнгра совуқ сувда 10—20 секунд ювилади.

Download 5,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   110




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish