Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий университети ҳ. П. Абулқосимов, М.Ҳ. Абулқосимов иқтисодиёт қисқача изоҳли луғат «noshirlik yog‘dusi»



Download 2,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet124/350
Sana20.06.2022
Hajmi2,5 Mb.
#680232
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   350
Bog'liq
IZOHLI LUGAT

Институционал вакум – бу илгариги хўжалик тизими
-
ни бошқариш механизмининг тугатилиши ва янги механизм-
нинг мавжуд эмаслиги туфайли институционал тизимда энг 
кам трансакция харажатларига эга битимларнинг амалга 
оширилишини қўллаб-қувватлашга қодир бўлган расмий
институтларнинг мавжуд эмаслиги ёки етишмаслиги.
Институционал матрица – бу тарихан барқарор шакл
-
ланган, дастлабки давлатларнинг пайдо бўлишини ва бар
-
ча кейинги институционал тузилмаларнинг ривожланиши
-
ни белгилаб берган, ўз навбатида, моҳияти ҳамон сақланиб 
қолган бирламчи моделни такрор яратишга хизмат қилувчи 
базавий ижтимоий институтлар тизими.
Институционал низо – расмий ва норасмий қоидалар 
ўртасидаги номувофиқлик натижаси. Бир ҳолатда, институ
-
ционал низо истиқболсиз институтларнинг пайдо бўлишига, 
бошқа ҳолатда эса самарасиз бўлса-да барқарор ҳосилалар – 
институционал тузоқларнинг пайдо бўлишига олиб келади.
Институционал таҳлил – лойиҳа таҳлилининг жиҳати 
ёки бўлими бўлиб, у ўзининг мақсади қилиб ташкилий
ҳуқуқий, сиёсий ва бошқарув шартларини қамраб олади 
ҳамда улар доирасидаги аниқ лойиҳани амалга оширади.
Институционал технология – бу институтларни жорий 
этиш (импорт қилиш), шунингдек, иқтисодий тизим фаоли
-
ят кўрсатиши трансакция харажатларининг пасайишига олиб 
келишга ва иқтисодий ўсишни таъминлашга қодир бўлган 
янги институтларни ишлаб чиқиш (етиштириш) билан 
боғлиқ технология.
Институционал тузоқ – ўзини ўзи қўллаб-қувватловчи 
хусусиятга эга бўлган самарасиз барқарор норма (самарасиз 
институт).
Институционаллаштириш – индивидлар ўртасидаги 
муносабатларда жамият аъзоларининг катта қисми томони
-
дан фойдаланиладиган муайян қоидалар ёки нормаларни 
мустаҳкамлаш.
Интеграция (лот – бутун) –1) айрим қисм ва эле
-
ментларни бир бутунга бирлаштириш; 2) мустақил хўжалик 


159
фаолиятининг миллий, минтақа ва Халқаро миқёсда ўзаро 
бирлашиб, яхлит ҳолдаги йирик хўжалик организмини таш
-
кил қилиши. Ишлаб чиқарувчи кучларнинг ўсиши натижа
-
сида меҳнат тақсимоти вужудга келади ва ривожланиб бо
-
ради. Бу эса ўз навбатида интеграцияни вужудга келтиради. 
Шунингдек, икки ёки ундан ортиқ давлатлар миллий хўжа
-
ликларининг ўзаро қўшилиб, ҳуқуқий жиҳатдан тенг бўлган 
корхоналар бирлашмасини юзага келиши ҳам интеграция на
-
тижаси ҳисобланади.

Download 2,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   350




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish