жадвал
Узбекистон Республикасида ишлаб чикарилган электр энергиясининг динамикаси
|
1913
|
1940
|
1950
|
1990
|
2000
|
2007
|
2008
|
Электр энергияси (млн. кВт- соат)
|
3,3
|
481,4
|
2680
|
56324,8
|
46864
|
49011
|
|
шу жумладан,
|
|
|
|
|
|
|
|
иссиклик энергияси
|
2,8
|
281,2
|
685,2
|
49676,4
|
41956
|
42556
|
|
гидро энергияси
|
0,5
|
200,2
|
1994,8
|
6648,4
|
4908
|
6455
|
| *Манба: Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси маълумотлари
Ҳозирги пайтда Ўзбекистонда кунига 134 млн. киловатт-соат электр энергияси ишлаб чиқарилмоқда. Бу 1940 йилда ҳосил этилган электр энергиясига нисбатан 100 марта кўпдир.
Ёқилғи саноати. Республика ёкилги саноати ер қаърида топилган ва қазиб олинаётган кумир, нефть, газ конлари негизида шаклланган ва ривожланиб
бормокда. Республикада 160 га якин нефть ва газ конлари очилган, уларнинг 115 таси Бухоро ва Хива геологик провинкиясида, 27 таси Фарғона водийси, 10 таси Сурхондарё, 7 таси Устюртда жойлашган. Ҳозир 71 та нефть, газ ва газ конденсат, 2 та кумир конидан фойдаланилмокда. 50 дан ортиқ нефть, газ ва газ конденсат кони эса келажакда ишга тушириш учун тайёрлаб қўйилган.
Еқилғи саноати республика ёқилғи-энергетика мажмуасининг асосий тармоғини ташкил этади ва барча турдаги ёқилғини қазиб олиш, табиий газни тозалаш ва етказиб бериш, нефть маҳсулотларини қайта ишлаш корхоналаридан иборат. Улар халқ хўжалигининг барча бўғинларида хизмат кўрсатади. Ёқилғи саноатининг йирик корхоналари Тошкент, Фарғона, Бухоро, Қашқадарё, Сурхондарё вилоятларида жойлашган.
Нефть саноати ёкилғи саноатининг энг муҳим тармокларидан бири хисобланади ва нефтни қайта ишлаш корхоналаридан ташкил топади. Ҳозирги даврда саноатнинг бу тармоғи мамлакат халқ хўжалиги ва аҳолининг нефтга бўлган талабини тўла қондириш имкониятларига эга бўлди. Шу сабабдан ҳам бу тармоқнинг аҳамияти беқиёс.
Нефтни қайта ишлаш саноати соҳасида Олтиариқ, Фарғона, Бухоро нефтни қайта ишлаш заводлари ишлаб турибди. Фарғона заводи сурков мойлар ва ёнилғи ишлаб чиқаришга ихтисослашган, ишлаб чиқариш бўйича 30 дан ортик технологик қурилмага эга. Олтиариқ нефть заводи эса ёнилғи йўналишида: Кўкдумалоқ нефть-газ кони очилгандан кейин 1993 йилдан Франкиянинг ТЕКНЕП фирмаси билан ҳамкорликда Бухоро вилоятининг Қоровулбозор туманида Бухоро нефтни қайта ишлаш заводи қурилиши бошланди. Унинг йилига 2,5 млн. тонна газ конденсатини қайта ишлаш кувватига эга бўлган 1- навбати 1997 йил августда ишга туширилди. Нефтни қайта ишлаш заводларида юқори октанли бензин, дизел ёқилғиси, кокс, парафин, мотор мойларига қўшилмалар, енгил машиналар учун мотор ва сурков мойлари (компрессор, турбина, урчуқ мойлари), керосин, битум, суюлтирилган нефть газлари (бутан,
техник пропан ва б.), мазут каби 50 дан ортиқ турдаги нефть маҳсулотлари ишлаб чиқарилади. Янги маҳсулот турлари ишлаб чикариш дастурига мувофиқ янги технологиялар ўзлаштирилмоқда.
Ҳозирги даврда республика нефть саноати корхоналарининг куввати бир йилда 11 млн. тонна нефтни қайта ишлаш имконини беради.
Кейинги йилларда амалга оширилган тадбирлар натижасида нефть (газ конденсата билан бирга) қазиб олиш ҳажми юқори суръатларда ўсиб бормоқда. Газ саноати. Бу тармоқ ёқилғи-энергетика мажмуасининг энг ёш, жуда ривожланган соҳаси хисобланади. Газ ёқилғининг жуда арзон тури, халқ хўжалигининг барча сохаларида кенг фойдаланиш мумкинлиги ҳамда экологик жиҳатдан устунлиги туфайли унга бўлган талаб кундан-кунга ўсиб бормокда. Агар 1940 йилда атиги 0,7 млн м3 табиий газ қазиб олинган бўлса, ҳозирги пайтда у 55 млрд м3 ни ташкил этади. Газнинг республикада қазиб олинаётган
ёқилғи балансидаги ҳиссаси 87,2 фоизга тенг.
Do'stlaringiz bilan baham: |