Олий ва ўрта махсус таълим


-жадвал Узбекистон машинасозлик саноатида муҳим маҳсулот турларининг ўсиши



Download 457,32 Kb.
bet15/101
Sana16.06.2022
Hajmi457,32 Kb.
#678077
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   101
Bog'liq
Sanoat iqtisodiyoti. Abdurahim Ortiqov. Darslik 2009. (1)

8-жадвал Узбекистон машинасозлик саноатида муҳим маҳсулот турларининг ўсиши





Ўлчов Бирлиги

1990 й.

1991 й.

1995 й.

1998 й.

1999 й.

2000 й.

2006 й.

2007 й.

Автомобиллар

минг дона

-

-

-

54,5

58,8

31,3







Автобуслар

дона

-

-

-

-

176

483







Кучланиш
трансформаторлари

минг ква

8606,0

6771,0

780,3

283,9

159,0

134,0







Тракторлар

минг дона

23,3

21,1

4,0

2,6

1,5

1,0







Трактор тиркамалари

минг дона

36,0

33,8

1,4

2,2

0,6

0,4







Трактор культиваторлари

минг
дона

14,8

12,7

0,4

2,3

1,6

1,2







Пахта териш машиналари

дона

5287

5800

1121

450

331

356







Махсус электрик куприк кранлари

дона

338

192

14

4

6

12







Аккумляторлар

минг дона

-

-

-

15,2

23,9

24,0







Машинасозлик саноати таркибида металл ишлаш соҳаси ҳам мавжуд бўлиб, бу соҳа ўз навбатида, металл буюмлар тайёрлаш, металл коструккиялар ҳамда машина ва асбоб-ускуналар таъмири тармоқларидан иборат. Бундай фаолият билан 2,5 мингдан ортиқ корхона шуғулланмоқда.
Узбекистон машинасозлигига автомобилсозлик, самолётсозлик, тракторсозлик ва қишлоқ хўжалик машинасозлиги, электро техникасозлик ва моторсозлик, асбобсозлик ва кабелсозлик каби йирик тармоқлар киради.
Машинасозлик ишлаб чиқарадиган маҳсулотлари ҳажми, асосий ишлаб чикариш фондларининг қиймати ва ходимлари сони жиҳатидан Узбекистон саноат тармоқлари орасида юқори ўринларда туради. Бу ҳолатни 9-жадвалда келтирилган маълумотлардан ҳам кўриш мумкин.

9–жадвал Ўзбекистонда саноат маҳсулоти, жумладан, машинасозлик


маҳсулоти хажмининг ўсиши






1995 й.

2000 й.

2001 й.

2005 й.

2006 й.

2007 й.

2008 й.

Жами саноат

0,1

6,4

6,8

7,2

10,8

12,1




Шу жумладан:
машинсозлик ва металл ишлаш

9


10


11


31,1


24,2


29,5





Автомобиль саноати – машинасозликнинг муҳим тармоқларидан бири бўлиб, унинг корхоналарида автомобиллар, тиркама (прикеп) ва ярим тиркама юк ташиш мосламалари, автомобилларга эҳтиёт қисмлар, агрегатлар ва бошқа эҳтиёт қисмлар ишлаб чиқарилади. Ўзбекистон – Марказий Осиёда енгил ва юк автомобиллари ишлаб чиқаришни йўлга қўйган биринчи давлат ҳисобланади. Иқтисодиётнинг етакчи тармоқларидан бири бўлган автомобиль саноати 2008 йилга келиб тараққиётнинг янги босқичига чиқди. 2008 йилда Асакадаги автомобиль заводида 180 мингдан зиёд енгил машина, Самарқанд автомобиль заводида эса мингдан ортиқ автобуслар ишлаб чиқарилди. Бу корхоналарда тайёрланаётган «Ласетти», «Нексия», «Матиз» ва «Исузу» сингари ўзбек автомобиллари ўзининг юқори сифати, қулайлиги ва бошқа кўпгина кўрсаткичлари билан ташқи автомобиль бозорида тобора харидоргир бўлиб бормоқда. Шу давргача ишлаб чиқарилган автомобиллар сони 1 миллиондан ошиб кетди.
Қишлоқ хўжалиги машинасозлиги машинасозлик саноатининг энг етакчи тармоғи ҳисобланади. Бу тармоқ корхоналари қишлоқ хўжалиги учун машиналар тизимига тегишли барча машина-механизмларни етарли даражада ишлаб чиқармоқда. Тармоқ корхоналари маҳсулот ишлаб чиқаришни йилдан йилга жадал суръатлар билан кўпайтирмоқдалар. Буни 1995-2007 йиллардаги маҳсулот хажмини ўсиш суръатларидан кўриш мумкин. Агар 2001 йилда маҳсулот ишлаб чиқариш хажми 1995 йилга нисбатан 1,5 баравар ошган бўлса, 2004 йилда 2,1 баравар, 2007 йилда 2,5 баравар кўпайган.
Пахта тозалаш саноати машинасозлиги «Ўзбекпахтамаш» бирлашмасида
жамланган. Унинг таркибида Тошкент машинасозлик заводи (бош корхона), Андижон «Тожметалл» заводи ва Каттақўрғон «Пахтамаш», Чустдаги
«Олмоспахтамаш» заводлари, Тошкент давлат махсус пахта тозалаш ускуналари конструкторлик бюролари бор. Бу соҳанинг асосий маҳсулотлари – пахта тайёрлаш пунктлари, пахта тозалаш заводлари учун технологик қурилмалар,
аррали ва жўвали (валикли) пахта толаси ажратиш (жун) машиналари, линтерлар, тола тозалагичлар, чигит саралаш ва тозалаш машиналари, транспортёрлар, ғарам бузгичлар, пахта узаткичлар, туннел очиш машиналари, пахта ғарамларини шамоллатиш ва чанг тутиш машиналари, шунингдек, канопни қайта ишлаш машина ва қурилмалари – жами 50 хил дан ортиқ маҳсулот турларини ўз ичига олади.
Қурилиш материаллари саноати. Республика қурилиш материаллари ишлаб чиқарадиган кўп тармоқли саноатга эга. Цемент, асбест-цемент, деворбоп материаллар, юмшоқ ёпқич ва гидроизоляция материаллари, табиий тошлардан қоплама материал (плита)лар, норуда қурилиш материаллари, қурилиш керамикаси, иссиқлик изоляцияси материаллари, оҳак, гипс, боғловчи материаллар ва улардан буюмлар, санитария-гигена жиҳозлари, полимер хомашёдан қурилиш материаллари ва буюмлар, темир-бетон конструкциялари ва бошқа ишлаб чиқариш тармоқлари мавжуд.
Ўзбекистонда табиий хомашёдан қурилиш материаллари сифатида фойдаланиш тарихи узоқ ўтмишга бориб тақалади. Айниқса, бинолар қурилишида хом ғишт, гувала, ёғоч синч, оддий тупроқ(лой)дан тикланадиган пахса асрлар давомида асосий қурилиш материали бўлиб келган. Хумдонларда пиширилган ғишт, сопол, чинни кошин, ганч, йўнилган гранит, мармар тошлар сарой, мадраса, масжид, работлар қурилишида кенг қўлланилган.
Ҳозирги даврда ушбу тармоқ корхоналарида 150 дан ортиқ номдаги маҳсулот турлари тайёрланади. Жумладан, 2007 йилда 6,0 млн. тонна цемент, 300 млн. шартли тахта асбест-цемент шиферлари, 7,2 млн. м2 дераза ойналари, 1,2 млн м2 ленолиум ишлаб чиқарилмоқди.
Енгил саноат. Ҳозирги даврда Ўзбекистон енгил саноати кўп тармоқли индустриал комплекс бўлиб, унинг таркибида пахта тозалаш заводларидан ташқари, тўқимачилик, трикотаж, шойи тўқиш, тикувчилик, кўнпойабзал, гиламчилик, чинни-фаянс буюмлари ва атторлик моллари ишлаб чиқариш
соҳаларида 200 та йирик ва ўрта корхоналар бор. Республика саноат маҳсулотлари умумий ҳажмида енгил саноат ҳиссаси 9,3 % ни ташкил этади. Бу тармоқда 130 мингга яқин ходим иш билан банд. Енгил саноат тармоғи фаолиятининг асосий кўрсаткичлари ...жадвалда келтирилган.

Download 457,32 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   101




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish