Олдиндан зуриктирилган темирбетон конструкциялари



Download 107,51 Kb.
bet1/8
Sana23.04.2022
Hajmi107,51 Kb.
#576575
  1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
oldindan zoriqtirilgan temirbeton konstruktsiyalari

ОЛДИНДАН ЗУРИКТИРИЛГАН ТЕМИРБЕТОН КОНСТРУКЦИЯЛАРИ Бажарди: Содиков А., Саидова С. Текширди: Курбанова О.


Режа:
  • Кириш.
  • Бетоннинг чузилувчанлиги.
  • Олдиндан зуриктирилган конструкцияларнинг афзаллиги.
  • Олдиндан зуриктирилган конструкцияларни тайёрлаш.
  • Хулоса.
  • Фойдаланилган адабиёт.

Тайёрлаш жараёнида сунъий равишда (олдиндан) бетонда сикилиш ва арматурада чузилиш кучланишлари уйготилган темирбетон конструкциялари олдиндан зуриктирилган конструкциялар деб аталади. Олдиндан уйготилган кучланиш конструкция элементларининг ёрилиш бардошлиги ва бикирлигини сезиларли даражада оширади, ута мустахкам пулатлардан самарали фойдаланиш имконини яратади.

Тайёрлаш жараёнида сунъий равишда (олдиндан) бетонда сикилиш ва арматурада чузилиш кучланишлари уйготилган темирбетон конструкциялари олдиндан зуриктирилган конструкциялар деб аталади. Олдиндан уйготилган кучланиш конструкция элементларининг ёрилиш бардошлиги ва бикирлигини сезиларли даражада оширади, ута мустахкам пулатлардан самарали фойдаланиш имконини яратади.

Бетоннинг чузилувчанлиги купи билан 0,15—0,2 мм/м эканлиги маълум. Бетон билан арматура биргаликда ишлагани сабабли арматурадаги кучланиш бетон дарз кетишидан илгари s==0,2-10-3-2-105=40 МПа дан куп булмайди; бу эса фойдаланиш чогидаги кучланишдан бир неча марта камдир. Бетондаги ёрикларнинг кенглиги куч­ланиш s=150...170 МПа булганда хам 0,1...0,2 мм дан ошмайди. Арматурадаги кучланишнинг ортиши билан бе­тондаги ёриклар кенгайиб боради ва кучланиш 400—500 МПа га етганда ёрикларнинг кенглиги йул куйилмайдиган даражага етади. Шундай килиб, оддий темирбетонда ёрикдарнинг хаддан ташкари кенгайиб кетиши ута мус­тахкам пулатлардан самарали фойдаланиш имконини бермайди.

Бетоннинг чузилувчанлиги купи билан 0,15—0,2 мм/м эканлиги маълум. Бетон билан арматура биргаликда ишлагани сабабли арматурадаги кучланиш бетон дарз кетишидан илгари s==0,2-10-3-2-105=40 МПа дан куп булмайди; бу эса фойдаланиш чогидаги кучланишдан бир неча марта камдир. Бетондаги ёрикларнинг кенглиги куч­ланиш s=150...170 МПа булганда хам 0,1...0,2 мм дан ошмайди. Арматурадаги кучланишнинг ортиши билан бе­тондаги ёриклар кенгайиб боради ва кучланиш 400—500 МПа га етганда ёрикларнинг кенглиги йул куйилмайдиган даражага етади. Шундай килиб, оддий темирбетонда ёрикдарнинг хаддан ташкари кенгайиб кетиши ута мус­тахкам пулатлардан самарали фойдаланиш имконини бермайди.


Download 107,51 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish