Odam anatomiyasi odam organizmining shakli va tuzilishini uning taraqqiyoti va vazifasiga bog’lab o’rganadigan fandir



Download 1,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/103
Sana25.02.2022
Hajmi1,01 Mb.
#260453
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   103
Bog'liq
odam anatomiyasi fanini organishga kirish.

 
 
 
Adabiyotlar 
1.Anatomya chelоveka T-1. Pod.red. M.R.Sapina. M.2001 y. 
2.D.A. Jdanov. Lekstsii po funksionalnoy anatomii cheloveka. M.1979 y. 
3. I.I.Bobrik, V.I. Minakov. Atlas anatomii novorojdennogo. Kiev 1990 
y. 
4.Osnovi anatomii rebenka po vozrastnim periodam. Perm. 1991y 
5. A.G’. Ahmedov, O’.M.Mirsharapov. Vegetaniv nerv tizimining 
taraqqiyoti va vazifaviy anatomiyasi. Toshkent. 2000 y.


6.A.G’ Ahmedov. Odam anatomiyasi. Toshkent 2005 y. 
7.F.Bahodirov. Odam anatomiyasi. Toshkent 2005 y 
8.Vegetativnaya nervnaya sistema. Atlas. Minsk. 1988 y.
Тошкент Педиатрия Тиббиёт Институти 
 
¥.З.Зоµидов номидаги одам анатомияси кафедраси 
 
 
 
 
 
 
 
 
Тузувчи кафедра мудири доцент А.Г.Аµмедов 
 
 
 
 
 
 
Мавзу: Охирги мия, унинг ёшга ³араб ´згариши. 
Плашнинг рельефи. Охирги миянинг о³ моддаси. Базал 
´заклар

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


 
 
Тошкент-2005й. 
Мавзу: Охирги мия, унинг ёшга ³араб ´згариши. 
Плашнинг рельефи. Охирги миянинг о³ моддаси. Базал 
´заклар

 
Маъруза режаси: 
1.Маърузанинг ма³сади
-5 да³и³а 
2.Охирги миянинг тара³³иёти
-10 да³и³а 
3.Бош мия яримшарларининг тузилиши -45 да³и³а. 
4.Бош мия яримшарларининг о³ моддаси -20 да³и³а 
5.Охирги миянинг базал ´заклари
-10 да³и³а 
Маърузанинг ма³сади 
Талабаларда охирги миянинг тузилиши, унда эгат ва пушталарнинг 
жойлашиши, бош мия яримшарларининг о³ моддаси ва базал ´закларнинг 
тузилиши µа³идаги билимларни шакллантириш. Уларнинг одам 
организмидаги аµамиятини тушинтириш. 
Маърузанинг ³ис³ача мазмуни
Бош мия табиатнинг энг ажойиб махсулотидир. У инсоннинг 
фикрлаш, таш³и муµитни билиш асбоби. Бош мия т´хтовсиз таш³и 
муµитдан ва ички аъзолардан келаётган таъсиротларни ³абул ³илиб уларни 
таµлил ³илади, аъзо ва тизимларни фаолиятини бош³ариб бир-бирига 
боІлайди. 
Охирги мия telencephalon марказий нерв тизимини энг катта ³исми. 
У µажми жиµатидан мия поІонаси ва миячадан анча катта. Унинг 
таркибида мия поІонаси ва ор³а мия ³исмларини бош³арувчи марказлар 
жойлашган. 
Охирги мия иккита ярим шардан hemispenia cerebri иборат. 
Яримшарларнинг ³олди³ б´шлиІи ён ³оринчаларни µосил ³илади. 
Охирги миянинг тара³³иёти 
Охирги 
мия 
(telencephalon) 
охирги 
мия 
пуфагининг
такомиллашувидан µосил б´либ, мия ³атти³ пардасининг ´ро³симон ´си²и 


уни икки яримшарга ажратади. Мия яримшарлари бош миянинг энг тез 
´садиган ³исмидир. ¥омилада мия яримшарлари аста-секин ´сиб, миянинг 
³олган ³исмларини

худди плашга ´хшаб ´раб олади. ¥омила µаётининг учинчи ойида у орали³ 
мия ва таламусларни, 4 ойликда т´рттепалик, 6 ойликда мияча устига 
келиб, 8-ойда уни ´раб олади. ¥омила даврида яримшарларнинг усти 
силли³ б´лади. ¥омила µаётининг иккинчи ойи охири ва учинчи ойи 
бошида яримшарларнинг ён юзасида чу³урча пайдо б´лади. Бу ер 
кейинчалик оролчага айланиб кетади. Мияни бош³а ³исмлари ´сиб 
оролчанинг устини ёпадилар ва т´рт ойликда ён эгат пайдо б´лади. Т´рт 
ойдан кейин бирламчи эгатлар пайдо б´лабошлайди. Дастлаб тепа-энса ва 
пих эгатлари, с´нг ³адо³ тана, гиппокамп ва айланма эгатлар пайдо б´лади. 
Олтинчи ойда марказий эгат, 7-8 ойларда эса ³олган иккиламчи эгатлар 
пайдо б´либ, бош мияда одамга хос рельеф µосил б´лади. Бола 
ту²илишидан аввал ва µаётнинг биринчи µафталарида учламчи эгатлар 
пайдо б´лади. Кейинги даврларда яримшарлар юзаси янги эгатларн и пайдо 
б´лиши ва бор эгатларнинг чу³урлашуви µисобига ´згаради. 
Мия яримшарларининг айрим б´лаклари онтогенезда бирхил 
´смайди. Энг ёш µисобланган пешона б´лаги бош³аларга нисбатан тез 
´сади ва µажми жиµатидан п´стло³ умумий юзасини 29% ташкил ³илади. 
Катта одамда пешона б´лаги о²ирлиги 450 г, тепа б´лаги 251 г, чакка ва 
энса б´лаклари биргаликда 383 г ташкил ³иладилар. 

Download 1,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish