О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet120/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

7-ж а д в а л
Машгулотни бажариш учун маълумотлар ва олинган натижалар
Турли
гупро*
кеси-
ми
Тупрок
катлами
ка.
1
ин.шги,
см
Хджм
массаси,
г/см3
Солиш-
тирма
масса,
г/см3
Массага 
нисб. % 
х,исоби- 
даги 
намлик 
мнкдори
Тулроц х,ажмига иисбатан % 
х,исобида аникланган физик 
хоссалари курсаткичлари
\а ж ч
нам­
лиги,
Ов
Еовак- 
1ШК, Р
Аэра- 
ция Рч
Тупроц 
каттик 
холати- 
нинг 
хажми
1
2
3
4
5
6
7
8
9
2
0 - 1 6
1 6 -3 0
3 0 - 5 5
5 5 - 1 0 0
1 0 0 -1 5 5
1 5 5 -2 0 0
1,23
1,32
1,31
1.27 
1,29
1.27
2,57
2,77
2,75
2.74
2.75
2.75
12,4
14.3
15.2
16.4
17.5
18.2
15,3
52,7
37,2
47,5
3
0 - 2 8
2 8 - 4 0
4 0 - 6 0
6 0 - 8 0
8 0 - 1 0 0
1 0 0 -1 7 0
1,34
1,51
1.48 
1,47
1.49 
1,46
2.71
2.74
2.73
2.75
2.73
2.71
16,2
17,8
19.2 
20,4 
21,6
22.2
4
0 - 3 0
3 0 - 5 0
5 0 - 6 0
6 0 - 8 0
8 0 - 1 0 0
1 0 0 -1 5 0
1 5 0 -2 0 0
1,27
1,40
1,26
1,26
1,29
1,38
1,37
2.75 
2,70
2.75
2.73
2.73
2.75
2.76
13,4
15.7 
16,0
16.8
17.3 
18,7
19.4
5
0 - 2 0
2 0 - 4 5
4 5 - 6 5
1,30
1,49
1,40
2.70
2.71
2.72
14,6
15,2
15,8
220


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
1
2
3
4
5
6
7
8
9
6 5 - 9 0
9 0 - 1 0 0
1 0 0 -1 6 5
1 6 5 -2 0 0
1,38
1,49
1,45
1,43
2.70
2.71
2.71
2.72
16.3 
16,9
17.4 
18,0
15
0 - 2 0
2 0 - 4 0
4 0 - 5 0
5 0 - 7 0
7 0 - 1 0 0
1,27
1,34
1,43
1,51
1,53
2,70
2.73
2.74
2.75 
2,78
15,2
16.7
17.8
19.7
20.8
16
0 - 2 5
2 5 - 5 0
5 0 - 7 0
7 0 - 1 0 0
1 0 0 -1 6 0
1 6 0 -2 0 0
1,38
1,49
1.45 
1,43 
1,34
1.45
2.69
2.69
2.72
2.73
2.74
2.75
16,6
17.8 
18,6
18.8
19.4
21.4
41
0 - 1 0
1 0 - 3 0
3 0 - 5 0
5 0 - 8 0
8 0 - 1 0 0
1 0 0 -1 5 0
1,18
1,28
1,36
1,42
1,58
1,66
2.48
2.49 
2,56 
2,62 
2,66 
2,68
12,4
12.3
13.4 
14,6 
15,2
16.4
7
0 - 7
7 - 1 8
1 8 - 3 0
3 0 - 5 0
5 0 - 7 0
7 0 - 1 0 0
1 0 0 -1 2 0
1.43
1.44 
1,42
1.45
1.64 
1,68
1.65
2.74
2.75
2.75 
2,73
2.71
2.75
2.72
14.2
16.4
17.2
18.4 
19,0
19.5 
19,8
8
0 - 9
9 - 2 0
2 0 - 4 5
4 5 - 1 0 0
1 0 0 -1 5 0
1,35
1,30
1,42
1,37
1,25
2,60
2.70
2.71 
2,75 
2,77
15.6 
16,4 
18,2
19.6 
21,2
9
0 - 2 0
2 0 - 3 2
3 2 - 6 0
6 0 - 1 0 0
1 0 0 -1 6 0
1,40
1,42
1,33
1,37
1,36
2.71 
2,73
2.72 
2,71 
2,70
15,8
16.4 
17,2
19.4 
21,6
221


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0 - 2 0
2 0 - 4 0
4 0 - 5 0
5 0 - 7 0
7 0 - 1 0 0
1,29
1.35 
1,38
1.35 
1,40
2.70
2.71
2.72 
2,71 
2,70
17,5
17.1 
17,3
18.2 
19,1
43
0 - 1 0
1 0 - 3 0
3 0 - 5 0
5 0 - 1 0 0
1 0 0 -1 3 0
1,22
1,25
1,36
1,50
1,58
2.48
2.48 
2,52 
2,57 
2,64
17.0
16.5
17.5
17.0 
18,2
44
0 - 1 6
1 6 - 3 3
3 3 - 5 5
5 5 - 7 5
7 5 - 1 0 0
1,03
1,28
1,34
1,36
1,39
2.30
2.31 
2,40
2.47
2.48
14.0
14.8
15.9 
18,2
19.0
46
0 - 1 8
1 8 -4 5
4 5 - 5 5
5 5 - 8 5
8 5 - 1 0 0
1,03
1,19
1,28
1.32
1.33
2,52
2,56
2,60
2,64
2,69
15,8
16.4
17.2
18.4
19.2
10. ТУПРОКДАГИ ЧИРИНДИ ВА ТУЗ ЗАХИРАЛАРИНИ 
АНИКЛАШ
Тупрок, таркибидаги чиринди, сувда эрийдиган туз 
ва бошк,а моддаларнинг микдори унинг ^олатини бел- 
гиловчи му\им курсаткичлар \исобланади. Чиринди- 
нинг микдори асосида тупроцнинг унумдорлик дара- 
жаси, тузларнинг микдорига к,араб шурланиш даража- 
си ва улар билан борлик, булган агротехник, агроме- 
лиоратив тадбирларнинг таркиби, меъёри ва утказиш 
даври белгиланади. Тупрок, таркибидаги чиринди, туз 
ёки бошца моддалар микдори куйидаги формула ёрда- 
мида \исобланади:
М =100 Ь д V/, 
бунда: М — чиринди, туз захираси т/га;
222


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
М — тупрок, огирлигига нисбатан чиринди, туз- 
нинг фоиз ^исобидаги микдори;
И — тупрок катламининг к,алинлиги, см;
(3 — тупрокнинг \ажм массаси, г/см 3, т/м
3
Масалан, 0—2 см цатлам (тупрок кесими 127)да 
тузлар захираси цурук, крлдик буйича тонна \и соби да 
куйидагича булади:
М =100 0,02 1,14 5,54 = 12,63 т/га.
8
-жадвалда келтирилган маълумотлар асосида туп ­
рок таркибидаги чиринди ва туз захираларини ^исоб- 
ланг.
8-ж а д в а л
Тупрокдагн чиринди ва туз захираларини \исоблаш 
учун бошлангич маълумотлар ва олинган натижалар
Тупрок
кесими
Тупрок, 
катламининг 
Калинлиги, см
Хажм
массаси,
т/см3
Курук
К.ОЛДИК,,
%
Чирин­
ди
Туз ва чиринди 
захиралари, т /г а
К
урук
К.ОЛДИК,
буйича
Ч ирин­
ди
1
2
3
4
5
6
7
127
0 - 2
1,14
5,54
2,55
2 - 7
1,18
4,90
2,00
11--21
1,23
4,58
1,50
45--5 8
1,27
2,73
1,00
80--1 0 0
1,32
2,03
0,80
128
0 - 4
1,16
1,82
2,35
4 - 14
1,21
1,12
2,05
20 -3 0
1,28
4,69
1,50
30 -5 0
1,24
1,78
1,10
90 -1 0 0
1,36
0,54
0,80
129
0 - 5
1,19
3,03
2,37
5 - 15
1,23
4,00
2,06
21 -3 1
1,27
2,83
1,56
34 - 4 4
1,32
1,17
1,12
60 -7 0
1,37
5,35
1,10
85 -1 0 0
1,42
0,67
0,79
130
0 -
8 -
28
8
18
-3 8
1,20
1,18
1,24
4,33
4,46
3.44
2,30
2,00
1.55
8-5214
223


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
1
2
3
4
5
6
7
130
6 5 - 7 5
1,35
3,81
1,10
9 0 - 1 0 0
1,44
1,04
0,75
134
0 - 2 0
1,25
1,29
2,00
2 0 - 4 0
1,32
1,41
1,55
5 0 - 7 0
1,35
1,33
1,15
9 0 - 1 0 0
1,41
1,66
0,80
135
0 - 2 0
1,24
0,34
1,95
2 0 - 4 0
1,23
1,58
1,45
4 5 - 6 5
1,34
1,70
1,10
8 0 - 1 0 0
1,32
1,66
0,75
136
0 - 1 5
1,19
1,32
1,95
3 0 - 5 0
1,28
0,80
1,70
5 0 - 7 3
1,23
1,09
1,15
7 3 - 1 0 0
1,30
1,65
0,90
137
0 - 2 0
1,21
1,48
1,97
2 0 - 4 5
1,32
1,51
1,46
4 5 - 7 2
1,1
0,62
1,10
7 2 - 1 0 0
1,45
1,38
0,90
150
0 - 1 2
1,20
0,11
2,00
1 2 - 2 2
1,24
0,07
1,98
2 2 - 6 5
1,35
0,06
1,10
6 5 - 1 0 0
1,32
1,51
0,90
151
0 - 1 0
1,22
0,15
2,05
1 0 - 3 0
1,22
0,38
1,56
3 0 - 4 0
1,30
1,64
1,45
4 0 - 7 0
1,33
0,75
1,10
152
0 - 2 0
1,92
0,16
1,95
2 0 - 4 0
1,30
0,34
1,40
4 0 - 6 0
1,28
1,28
1,10
6 0 - 1 0 0
1,28
1,20
0,80
163
0 - 2 0
1,24
0,20
1,95
2 0 - 4 0
1,34
0,93
1,70
4 0 - 7 0
1,38
1,11
1,15
7 0 - 1 0 0
1,40
1,30
0,90
224


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
11. СУРОРИШ ВА МАВСУМИЙ СУРОРИШ МЕЪЁРИНИ 
ХИСОБЛАШ
Суюриш меъёри деб, бир марта су гори ш учун керак 
буладиган сув микдорига айтилади. Мавсумий сурориш 
эса, маълум экинни усиб ривожламиши давомида су­
рориш учун сарфланадиган сув микдорининг умумий 
йигиндисидир.
Сурориш меъёрини \исоблаш учун 3 та курсаткич- 
ни билиш керак. Уларга дала нам 
с и р и м и
(ДНС), маъ­
лум экин учун тупрокдаги усимлик узлаштира олади- 
ган намликнинг пастки чегараси ва сув билан туйин- 
тириладиган кдтлам калинлиги киради.
Рузани 
сурориш учун бажариладиган \исоблашни 
куриб чикдмиз. Рузанинг яхши усиш и, ривожланиши 
учун суроришни тупрокдаги дала нам 
с и р и м и
(ДНС)- 
нинг 70% дан кам булмаган намликда бошлаш лозим. 
Тупрокдаги Д Н Снинг микдори (100%) ва бошлангич 
намлик (70%), орасидаги фарк, сурориш меъёрини таш- 
кил этади. Тупрокдаги ДНС уларнинг механик тарки- 
бига кдраб \а р хил булганлиги учун сурориш меъёри 
\ам \ар хил булади.
Сурориш меъёри куйидаги ф ормула ёрдамида аник,- 
ланади:
Ш = (А - В) И + К,
бунда: \У— сурориш меъёри, м
3
/га;
А — тупрок^нинг маълум кдтлами учун турри кела- 
диган \аж м фоизидаги (%) уртача дала нам 
с и р и м и
(ДНС);
В — кдтламдаги сукоришдан олдинги уртача нам­
лик (ДНС га нисбатан 70% х,исобида);
И — туиро^нинг намланиши керак булган котлам 
кдлинлиги, см;
К — сурориш вак,тида бурланишга сарф буладиган 
сув микдори (у XV дан 5—10% \и со б и д а олинади), 
м
3
/га.
Тупрокдарнинг механик таркибга караб дала нам 
с и р и м и
ф оиз ^исобида куйидагича булади.
8 —5214
225


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
а) кумлок, тупрокдар — 12—15%;
б) енгил кумок, тупрсщ ар — 15—18%;
в) уртача кумок, тупрокдар — 18—22%;
г) огир кумок, тупрокдар — 22—25%;
д) соз тупрокдар — 25—28%.
Агар А массага нисбатан 20% х,исобида, \аж м мас- 
саси 1,3 г/см
3
булса, у \ажмига нисбатан А 
с1у = 
= 20 1,3 = 26% булади.
Бу вак,тда В ни топиш учун
100% -
70% 
26
70
20% - В (х) 
В(х) = ^ / =
18,2%
(А — В) = 26 — 18,2 = 7,8% булади.
70 см ли тупрок, к,атламини намлаш учун сугориш 
меъёри \У = 100 • 0,7 • 1,3 • 7,8 = 710 м3/га га тенг 
булади. Бурланишга сарф буладиган 10% ни х,исобга 
олганда жами сугориш меъёри Ш = 710 + 54,6 = 764,6 
м3/га ни таш кил этади.
Бунда 54,6 м3/га — бурланишга сарфланган 10% 
намлик микдори.
12. Ш?Р ЮВИШ МЕЪЁРИНИ АНИКЛАШ
Шур ювиш меъёри деб, тупрок, катламидаги туз мик- 
дорини усимликлар учун зарарсиз даражага келтириш- 
га сарфланадиган сув микдорига айтилади. Ювиш меъ­
ёри аник, \и соб ланиш и керак. Агар у кам курсатилса, 
тупрок, тузлардан чала ювилишига олиб келади. Агар 
куп курсатилса, ортик,ча чучук сув сарфланади ва за- 
рарли тузлар билан бирга озук,а элементлари х,ам юви- 
либ кетиши натижасида тупрок,нинг унумдорлиги ка- 
майиб кетади.
Шур ювиш жараёни тупрок, эритмасини сик,иб чи- 
к,ариш ва уни пастга к,араб \аракатланувчи сув ок,ими- 
нинг ок,изиб кетиш идан иборат.
Ювиш меъёри, тупрок,нинг шурсизланиш даража- 
си, ювиладиган к,атламнинг чуцурлиги билан аник,ла- 
нади. Тупрок,нинг бошлангич шурланиш даражаси унинг
226


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
хили, механик таркиби, структураси, сув утказувчан- 
лиги, ер ости сувининг чукурлиги ва бошка курсат- 
кичларга б о т и к .
Шур ювиш меъёри В.Р.Волобоев формуласи ёрда- 
мида \исобланади. Икки хил тупрокнинг шур ювиш 
меъёри ни бу формуладан ва жадвал маълумотларидан 
фойдаланиб ^исоблаш мумкин.
М = 10000 м’ - И - а - ^ ( - 3 - ) ,
кмб
бунда: М — шур ювиш меъёри, м
3
/га;
И — тупрокнинг ювиладиган к,атлам калинлиги, м;
а — ювиладиган тупрокнинг кимёвий ва механик 
таркибига б о ти к , булган туз бериш к,обилияти (0,62— 
3,30 гача);
56—тупрокнинг ювиладиган кдтламидаги дастлабки 
туз микдори (массага нисбатан ф о и з \исобида);
^кмб — тупрокда шур ювишдан кейинги туз микдо­
ри (массага нисбатан фоиз ^исобида).
Ювилгандан кейин кщ иш и мумкин булган туз м ик­
дори: хлоридли шурланиш — 
0
,
2
%; сульфатли-хлорид- 
ли — 0,3%; Сульфатли-натрийли—0,4%; сульфатли, 
натрийли, калцийли — 1,0%. Булар ювилгандан кейин 
колиши мумкин булган туз микдори. Масалан, агар 
ювиладиган кумок тупрокнинг 
1
метрли (И) катлами 
а = 0,72 м тенг булса, сувда эрувчан тузлар микдори 
(б— курук коддик) 3% ни таш кил этади. Хлор иони
0,964% булганда тупрокнинг шурланиш турини про­
порция оркали аниклаш керак:
Бунда курук колдик 3% — 100%
Хлор ион: 
0,964% — х
х —
01964_Ю 0 =

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish