O r g a n I k k I m y o


lan boglangan  uglerod atomidan boshlanadi.  Ba‘zan gidroksil



Download 4,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet181/342
Sana24.01.2022
Hajmi4,16 Mb.
#408184
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   342
Bog'liq
Organik kimyo. 2-qism (R.Shoymardonov) (2)

lan boglangan  uglerod atomidan boshlanadi.  Ba‘zan gidroksil
 
guruhining  borligi  gidroksi-(oksi)  old  qo‘shimchasi  bilan  belgi-
 
lanadi:
Nomlanishi
СН
3
OH
СН
3
fenol 
p  -  krezol
(gidroksibenzol)  (p- metilfenol,
4 - metilfenol)
OH
pirokatexin 
CH (CH
3)2
(benzendiol -  
1,2
  ;) 
timol
1
,
2
-  digidroksi - 
(2
 -  izopropil -
benzol  ) 
5  - metilfenol)
www.ziyouz.com kutubxonasi


н о  
^  
о н
floroglyutsin
(benzentriol -   1,3,5; 
1,3,5 -  trigidroksi - 
benzol)
(naftol -   1)
xlorgidroxinon 
(2 -  xlor -   1,4 -  digid - 
roksibenzol)
Bir atomli fenollar 
Olinish  usullari
Fenol  va  uning  gomologlari  toshko‘mir  smolasidan,  shu-
 
ningdek,  sintetik  usullar  bilan  olinadi.  Fenollarni  sintez qilish-
 
da  aromatik  yadrodagi  sulfoguruh,  galogenlar,  aminoguruh,
 
diazoguruh  va  ba‘zan  vodorod  atomlari  gidroksil  guruhiga  al-
 
mashtiriladi.
1.  Arensulfokislotalar tuzlarini  ishqor bilan qizdirish  :
320° C
СбН
5
 -  SO jN a +  2 NaOH
C
6
H
5
 -  O Na  +  N a
2
S 0
3
  +  H20
2  C
6
H
5
  - O Na  +   S 0
2
  +  H20
♦  
2
  C
6
H
5
 OH  +  N a
2
S 0
3
2.  Galogenli  hosilalarni  gidrolizlash  :
300-350° C;  196 MPa
C
6
H
5
-C1  +  NaOH
 
10
 % li
 
eritma
►  C
6
H5OH  +  NaCl
3. 
Kumol  (izopropilbenzol)dan  olish  (P.G.Sergeyev,
 
B.D.Krujalov,  P.Y.Udris,  M.E.Nemsev,  1949-y). Xomashyo si-
 
fatida benzol va propilen ishlatiladi:
www.ziyouz.com kutubxonasi


kumol
/СН
3
С -О-ОН  H
2
S0
4
Ч:н3 
"
+ СН
3
- С - С Н
3
kumol
gidroperoksidi
О
Reaksiya  natijasida  ikkita  muhim  mahsulot  (fenol  va  atse-
 
ton) hosil bladi.
4. 
To‘g‘ridan -  to‘g‘ri gidroksillash Fe (II),  Cu (II) yoki Ti (III)
 
tuzlari katalizatorligida arenlarga vodorod  peroksidini ta‘sir et-
 
tirganda vodorod atomi gidroksil guruhiga almashinadi:
5. 
Aminoguruhni diazoniy tuzlari orqali gidroksilga almash-
 
tirish  :
+  HO-OH
NaN
0 2
+
2
HCl 
Г
н2о , д
с 6н5 nh
2
♦  QHj-Nz  С1

  C
6
H
5
 OH
-NaCl; - 2 Н20  ^
-N2; -HCl
6

Fenol  gomologlarini  yuqoridagi  usullar  bilan  benzol  go-
 
mologlarining  sulfo-,  galogenli-  yoki  aminohosilalaridan  olish
 
mumkin. Lekin fenol yadrosiga alkil guruhini kiritish usullari ham
www.ziyouz.com kutubxonasi


bor.  Fenollarni  alkillash  benzol  va  uning  gomologlarini  alkil-
 
lashga  nisbatan  oson  boradi.  Katalizator sifatida  rux xloridni,
 
alkillovchi reagent sifatida esa spirtlarni qlllash mumkin  :

/
ZnCl2,  A
OH  +  C
2
H5OH  -------------- ► H
5
C
2
-H
20
\\  //
о н
Fenollar  efirlarini  kislotalar  ishtirokida  qizdirilganda  ham
 
fenollarning alkillanishi sodir bladi:
R
l
O
H C l;  A
о н
о н
fl 

+
u
м
R
Fizikaviy xossaiari va spektral tavsifi
Fenollar  ziga  xos  hidli,  suvda  qiyin  eriydigan,  suv  bug‘i
 
bilan  haydaladigan,  kristall  moddalardir.  Ular  zaharli  blib,
 
teriga tegsa kuydiradi (yara paydo qiladi).
Fenollarning  IQ  -   spektrlarida  O-H  guruhining  valent
 

Download 4,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   342




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish