Нурмат сабуров, шаҳзод сайдуллаев


Социалистик республикалар



Download 0,96 Mb.
bet32/129
Sana21.02.2022
Hajmi0,96 Mb.
#26204
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   129
Bog'liq
Сабуров Н. Сайдуллаев Ш.-ДХН

Социалистик республикалар. (Париж коммунаси (1871 йил); Советлар республикаси (1917-1991 йил, собиқ Совет Иттифоқи); Халқ демократик республикалари (ХХР, ВСР, Куба). Бошқаришнинг ушбу шакли бир қатор мамлакатларда социалистик инқилоб натижасида вужудга келган.
Ҳозирги кунда республика шаклининг асосан қуйидаги турлари ажратиб кўрсатилади: парламентар республика, президентлик республикаси, дуалистик (аралаш) республика.
Парламентар республика. Ҳозирги замон давлат бошқарувининг бир тури бўлиб, бундай республикада ҳукумат парламентга ўтказилган сайловларда кўпчилик ўрин олган партияларга тегишли депутатлар орасидан шакллантирилади (Италия, Исроил, Исландия, Германия ва бошқалар). Бундан ташқари, давлат бошлиғи – президент одатда, парламент аъзолари ёки махсус кенгаш томонидан сайланади. Ҳукумат парламент олдида жавобгар бўлиб, унинг фаолият муддати парламентга бўлган сайловларгача амалда бўлади.
Президентлик республикаси. Бунда президент давлат ва ижро этувчи ҳокимият бошлиғи ҳисобланади. Президент ҳукуматни ўзи шакллантиради ва ҳукумат унинг олдида жавобгар бўлади (АҚШ, Россия, Бразилия, Аргентина, Мексика ва бошқалар). Президент умумхалқ сайловлари асосида ўз лавозимига сайланади.
Дуалистик (аралаш) республика. Бундай бошқарув шаклида давлат бошлиғи - президент халқ томонидан сайланади. У хукумат бошлиғини тайинлашда расман иштирок этади, лекин хукумат бошлиғи ва аъзолари парламентдаги кўпчилик томонидан шакллантирилади (Франция, Финляндия). Бошқарувнинг бундай шаклида президент конституция асосида ижро ҳокимияти ва хукумат ўртасида ҳал қилиб бўлмайдиган зиддиятлар келиб чиққан ҳолатда парламентни тарқатиб юбориш ваколатига эга бўлади.


28. ДАВЛАТНИНГ ТУЗИЛИШ ШАКЛИ


Давлатнинг тузилиш шакли - бу давлатнинг сиёсий ва маъмурий -ҳудудий тузилиши бўлиб, марказий ва маҳаллий органлар ўртасидаги ўзаро алоқаларни тавсифлайдиган давлат шаклининг таркибий қисмидир.
Давлатнинг тузилиш шаклига кўра: оддий (унитар) ва мураккаб (федератив ва конфедератив) кўринишлари мавжуд.
Унитар тузилишдаги давлат ягона бўлиб, у таркибий қисмлари суверенитет белгиларига эга бўлмаган маъмурий-ҳудудий бирликлардан иборат бўлади.

Download 0,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish