Ноорганик моддалар ишлаб чиқариш ускуналари ва


-Мавзу: Печларни ичида ва ташқарисида ўрнатилган иссиқлик-



Download 1,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/41
Sana17.07.2022
Hajmi1,47 Mb.
#811147
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   41
Bog'liq
маъруза матни (4)

11-Мавзу: Печларни ичида ва ташқарисида ўрнатилган иссиқлик-
алмаштириш қурилмалари 
Режа. 
1.
Саноат печлари ҳақида умумий тушунча
 
2.
Саноат печлари ҳақида умумий тушунча
 
3.
Саноат печлари
 
4.
Домна печидаги иссиқлик алмашинуви
 
5.
 
Лойиҳалаш босқичлари
 
Таяч иборалар ва сўзлар: 
суюқ, бошлиқ, алангали, аниқ, термик, қурилиш, 
эритиш, керамик, юқори, тош комир, кокс, антратсит, ѐгоч
 
Саноат печлари ҳақида умумий тушунча.
Юқори ҳароратли технологик 
жараѐнлар асосида металларни ва жисмларни иссиқлик билан ишлов бериш ѐтади. 
Металларни қиздириш ва эритиш, қурилиш ва отга чидамли гиштларни пишириш, 
фарфор ва керамик жисмларни пишириш, ойна олиш ва термик ишлов бериш ва 
бошқалар. Бу жараѐнлар саноат печларида амалга оширилади. Масалан, қиздириш 
печларида металл юмшок ҳолатга келтирилиб тобланади. Чўян эритиш печларида 
чўян қаттиқ ҳолатдан суюқ ҳолатга айланади, чўяннинг кимѐвий таркиби унинг 
эришида озгариши мумкин. Термик печларда полат жисмлар қиздирилади ва аниқ 
режим остида совитилади, бу жисмнинг ички структурасини озгартиради яни 
кимѐвий таркиби озгармайди. Металларга иссиқлик билан ишлов бериш 
печларида бир неча мураккаб жараѐнлар содир бўлади - ѐқилги ѐниши ва 


73 
газланиши, ишчи бошлигида тутун газларининг ҳаракати, тутун газларининг 
қиздирилаѐтган металлга иссиқлик узатиши, жисм юзасидан марказига 
иссиқликнинг отиши, экзотермик жараѐнлар ва бошқалар. Бу мураккаб жараѐнлар 
бир-бири билан боглиқ ва бунинг асосида иссиқлик ўтказувчанлик жараѐни ѐтади. 
Ёқилги (алангали) печларнинг иссиқлик манбаси ѐқилги ҳисобланади: газ, мазут, 
комир чанги, кокс, тошкомир ва бошқалар. Ёқилгини кимѐвий энергияси, унинг 
ѐниши натижасида иссиқлик энергиясига айланади, ѐниш маҳсулотлари унинг 
ташувчилари бўлади. Электрик печларда иссиқлик энергия ундаги электр 
энергиянинг озгариши ҳисобига олинади. Бунда иссиқлик манбаи электр ѐйи, 
электр қиздиргичлар, юқори частотали электр оқими бўлади. 
Саноат печлари 
умуман олганда 11.1 -расмда корсатилганидек қуйидаги 
асосий элементлардан ташкил топган. 
1- ѐқиш қурилмаси; 2 - ишчи бошлиқ; 3 - регенератив қурилма; 4 - қозон 
утилизатор; 
5- 
тутун 
соргич; 
6-ҳаво 
ҳайдагич. 


Download 1,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish