27
Бехини “А”
типи. Сову к,к,а чидамсиз, кучсиз пакана пайвандтаг х,исоб-
ланади. Илдизи майда ва мурт булганлигидан етиштирилган дарахтлар
шамолда айник,са захлатиб cyFopилгaнидa бир томонга к,ийшайиши ѐки
синиб кетиши мумкин. Шунинг учун бу пайвандтагда устирилади- ган нок
кучатларини шамол тегмайдиган кичкина ва шамолдан тусил- ган томорк,а
участкаларида устириш тавсия этилади. Бехини “А”типига пайванд
к,илинган нок дарахтлари камрок, хосил берганлиги учун уни урталик,
пайванд к,илишда ишлатиш мумкин.
Бехини
“У” шакли. Кон бити билан касалланмайди, пайвандтаглари
серилдиз, пайвандуст билан яхши туташишади.
Бехини “Алуштинская”шакли.
Бу пайвандтаг як,инда келтирилган, хо- зир
у синовдан утмок,да.
Бех,ини “R4”
шакли. Бу пайвандтаг хам синовдан утмокда. Анчаги- на
курток,чиликка ва к,он битга чидамли. Нокни купчиллик навларини
купайтиришда тавсия этилади.
Бех,ини“С”
шакли. Пайвандтаглари кучли усади, пайвандтаг илдизла- ри
бак,увват,тупрок,дан яхши озик,ланади ва шох-шаббасини мустахкам
сак,лайди. Кучатзорлардан олинадиган кучат фоизи анча юк,ори,булади.
28
Замонавий интенсив нок борларини яратиш ва парваришлаш технологияси
ИНТЕНСИВ НОК BOFHHH БАРПО ЭТИШ
УЧУН ЖОЙ ТАНЛАШ ВА АМАЛГА
ОШИРИЛАДИГАН ТАДБИРЛАР
Узбекистан ерларининг ярмидан купрс^и шурланганлигидан унинг
мелиоратив хдлати яхшилангач, шу ерлар учун танланган нав ва пай-
вандтаглар экиш тавсия килинади. Бир килограмм курук тупрок, тарки-
бидаги хлор 0,02-0,03 % дан ошганида усимликлар тупрокдаги хлор- дан
секин-аста каттик зарарлана бошлайди ва усимлик курийди.
Тупрокдаги бу тузларни усимлик илдизлари таркаладиган катлам- лардан
кочириш учун ер сифатли ювилиши керак, акс холда канча угит- ланишига
ва
юмшатилишига
карамай
кучатлар
яхши
ривожланмайди.
Маълумки,тупрокнингшурланиши сизотсувларинингжойланиш чукур- лигига
бо^ик. Шундай экан 6of ташкил этилаѐтган ер майдонлари за- рарли
тузлардан холи булиши шарт.
Пакана буйли пайвандтагларда экиладиган интенсив бо^ар учун энг яхши
тупрок бу механик таркиби енгил булган кумли ѐки лой кумли KyHfnp буз
тупроклар хисобланади. Интенсив нок борлари учун кучат экиладиган
майдон тупро-гини pH мухити 6,5-7,5 энг кулай хисобланади. Тупрокдаги 1
метр чукурликкача карбонатларнинг микдори усимликни рух моддаси билан
таъминланишидемир моддасини (карбонатли хлороз) алмашинуви бузилиши,
новдаларнинг сулиши (мис етишмовчили- ги) ва бор моддасининг
камайишига олиб келади. Шу боис, нок экини ривожланиши учун тупрокдаги
карбонат микдори 10% гача булиши хавфсиз хисобланади.
Ер ости суви 2 м дан чукур жойлашиши ва минераллашган сизотсуви 3-3,5
м якин булмаслиги лозим. Интенсив боЕпарни тупрок хажм масса- си юкори
булган тупрокларда ва тупрокнингустки кисми (текислаш жа- раѐнида) олиб
ташланган майдонларда барпо килиш тавсия этилмайди.
Суториладиган интенсив нок бо^арини яратиш учун ажратиладиган
майдон текис булиши ва унинг нишаби 4-5°дан ошмаслиги лозим. Май-
донни нишаби 6°дан 10° гача булса,ундай майдонларда бо^ар контур усулда
ташкил килинади, нишаб даражаси 10-25° булганда эса терра- салар хосил
килиб, 6of экилади. Бу майдонларнинг хаммаси шамолдан химояланган
булиши лозим.
Замонавий интенсив нон бонларини яратиш ва парваришлаш технологияси
29
Интенсив бс^ларни барпо к,илиш учун 12-20 гектарли майдонлар макбул
х,исобланади.Ушбу интенсив бо^ар шакл жих,атидан Tyfpn бур- чакли, буйи
500-600 метр ва эни 200 метрли майдонларга ишлов бериш
6of6oH
ва
сох,ибкорлар
учун к,улайдир.
Кварталлар 2 гектаргача булган майдон катакларга булинади, х,ар бир
катакнинг узунлиги 100 м булганда мах,сулотни ташиб чик,иш учун к,улай
шароитлар яратилади. Хар бир катак орасида бир томонлама х,а- ракат
килиш ва cyfopniu эгатларини олиш учун 5-6 м энликда йул кдп- дирилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |