Nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti informatika va uni o



Download 10,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/252
Sana25.02.2022
Hajmi10,42 Mb.
#260540
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   252
Bog'liq
УМК Ихтисос Даст Воситалар

Гиперматнли системалар. Гиперматн – бу матнли материални чизиқли 
кетма-кетликда эмас, балки ўтиш (жўнатма)лар, унинг алоҳида лавҳалари 
орасидаги алоқаларнинг мумкин бўлган кўрсатмаси 
кўринишида ташкил этиш шаклидир. Гиперматнли 
системаларда ахборот маълумотноманинг матнини 
эслатади ва матнниинг ихтиёрий ажратилган 
лавҳасига кириш иҳтиёрий равишда жўнатма бўйича 
амалга 
оширилади. 
Ахборотларни 
гиперматн 
шаклида 
ташкил 
этиш 
маълумотномалик 
қўлланмалар, 
луғатлар, 
амалий 
дастурларда 
контексли ёрдамлар яратишда фойдаланилади.
Мультимедиасистемалар – интерфаол дастурий воситалар бошқарувида 
визуал ва аудиосамараларнинг ўзаро таъсирини таъминлайдиган дастурлардир. 
3. Касбий даражадаги амалий дастурий таъминотига қуйидаги 
дастурларни киритиш мумкин:
АИЖ (АРМ) – автоматлаштирилган иш жойлари. 
ИТАС(АСНИ) – илмий тадқиқотларни автоматлаштириш системалари. 
АБС (АСУ) - автоматлаштирилган бошқариш системалари. 
ЛИАС (САПР) – лойиҳа ишларини автоматлаштириш системалари. 
ТЛ АБС (АСУ ТП) – техник лойиҳаларни автоматлаштирилган бошқариш 
системалари.
Педагогик мажмуалар 
Телекоммуникацион системалар- бу ўаро таъсирни умумий мақсадга 
қаратилган қоидалари асосида бирлаштирилган ўзаро алоқадор техник воситалар 
йиғиндисидир. Масалан, телефонли тармоқлар, радио-ва мобил алоқа, компьютер 
тармоқлари, кабелли телевидение ва кўпгина бошқалар тушунилади.
Геоахбортли 
системалар(ГАС 
– 
географик ахборот системаси) –фазовий 
маълумотлар ва ГАС объектларида тақдим 
этилган улар билан алоқадор ахборотларни 
тўплаш, сақлаш, таҳлил қилиш ва географик 
визуллаш 
системаларидир.
Биллингли 
системалар–бу 
оператор(провайдер)лар учун махсус ишлаб 
чиқилган 
дастурий 
таъминотдир. 
Биллингсўзи bill (ҳисоб)инглиз тилидаги 
сўздан келиб чиққан, яъни биллингли система кўрсатилган кириш хизматларини 
ҳисоблаш ва тарифлашга имконият беради.
CRM (Customer Relationship Management), CRM система – мижозлар билан 
ўзаро алоқаларни бошқариш системаси – буютмачи (мижоз)лар билан ўзаро 
таъсир этиш стратегиясини, хусусан савдо даражасини кўтариш, маркетингни 
муқобиллаштириш 
ва 
мижозларга 
хизмат 
қилишни 
яхшилашни 
автоматлаштиришга мўлжалланган ташкилотлар учун амалий дастурий таъминот; 
CTRM/ETRM (Commodity Trade and Risk Management)
— 
биржа молларини, 
шунингдек улардан ишлаб чиқариладиган ускуналарни глобал савдо қилиш 
бизнес – жараёнларни қўллаб-қувватлаш учун хизмат қиладиган ахборот 


52 
системаларининг синфи. Тарихан ETRM (Еnergy trade and risk management) нинг 
торроқ синфидан ажралиб чиққан) - омборларни бошқариш системалари; 
SRM (Supplier Relationship Management) — таъминловчилар билан ўзаро 
муносабатларни бошқариш системалари; 
BI(Business Intelligence) - таҳлилийсистемалар. 
DMS 
(Document 
Management 
System) — 
ҳужжатларни бошқариш 
системаси/ ҳужжат алмашинишни автоматлаштириш системаси(электронҳужжат 
алмашиниш системалари); 
CMS (Content Management System) – мазмун(контент)ни бошқариш 
системалари;
WMS(Warehouse Management System) – омборни бошқариш системалари 
(ОБС); 
ERP(
Enterprise Resource Planning)
-системалар – ташкилот ашёларини 
режалаштириш системалари;
EAM-системлар - 
ташкилотнинг асосий жамғармасини бошқариш 
системалари: 
MRM
(Marketing 
Resource 
Management) 

маркетингли 
ашёларни 
бошқаришга 
мўлжалланган 
ва 
маркетингни 
автоматлаштириш 
учун 
платформадан иборат бўлган ихтисослаштирилган дастурий маҳсулот- 
системалар;
MES(М
anufacturing execution system)
– қандайдир ишлаб чиқариш 
доирасида маҳсулот чиқаришни синхронлаш, координация қилиш, таҳлил ва 
мақбуллаш масалаларини ечиш учун мўлжалланган ихтисослаштирилган амалий 
дастурий таъминот)

системалари – ишлаб чиқаришва таъмирлаш тезкор 
жараёнларини бошқариш системалари; 
АБС-системалар - автоматлаштирилган банклар системаси; 
БМХҚСсистемалар– банкни масофалихизмат қилиш системалари; 

Download 10,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   252




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish