Nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti informatika va uni o



Download 10,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet151/252
Sana25.02.2022
Hajmi10,42 Mb.
#260540
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   252
Bog'liq
УМК Ихтисос Даст Воситалар

50)
Холст – зиғирпоя материалида бўёқ билан чизилган манзара.
 
51)
Палитра (
лот.
paleterum — «пластинка», «тахтагач») — тўртбурчак ёки овал шаклидаги катта 
бўлмаган юпқа ва енгил тахта бўлиб, рассом ишлашдавомида унда бўёқни аралаштиради. Кўпинча 
палитра қўулнинг катта бармоғи учун тешикчага эга бўлади.  
52) 
Туториал
– (ингл. «tutorial» – ўқитиш, ўқув қўлланма)- бу қандайдир жараённи қадамба-қадам 
(босқичли) тушунтириш, ниманидир бажариш бўйича кўрсатма. Туториаллар матнлик, график ва 
видеолик бўлади. Рассомлар учун график туториал кенг оммалашган бўлиб, унда нимани ва қандай 
чизиш кўргазмали ёзилган бўлади.
 
53) 
Разреше́ние — бир бирлик майдонга (ёки бир бирлик узунликка) мос келадиган нуқталар 
миқдори (растрли тасвирнинг элементлари)ни аниқлайдиган катталик. Атама одатда сонли шаклдаги 
тасвирларга қўлланилади. Юқори разрешение (элементлар қанчалик кўп бўлса, шунчалар) аслни 
аниқроқ ифодасини таъминлайди.  


209 
форматларидан бирида сақлаб қўйиш мумкин. Визуаллаштирилган тасвирлар 
шунингдек, растрли график форматларидан (jpg, bmp, png ва psd) бирида, тайёр 
фрактал анимациялар эса, AVI-форматга экспорт қилиниши мумкин.
Фрактал тасвирларни яратиш тамойили етарлича анъанавийдир, энг содда - 
таклиф этилаётган формула таъминотдан биридан (танланган формула бўйича 
тасвирни мумкин бўлган генерация турига нисбатан мўлжал олишга ўрнатилган 
браузер ёрдамлашади), сўнгра формуланинг параметрларини керакли тарзда 
муҳаррирлашдан фойдаланилади. Тайёр фрактал формулалар жуда кўп, ва дастур 
сайтидан янги формулаларни юклаб олиш орқали уларнинг сонини кенгайтириш 
ҳам мумкин. 
Бошқа аспектлар ҳам кам аҳамиятли эмас. Масалан, бўяш вариантини 
танлаш ва унинг параметрини аниқ ўрнатишни кўзда тутадиган рангли тўғрилаш. 
Рангни тўғрилаш жиддий график пакетлар даражасида жорий этилган, ярим 
шаффофликни эътиборга олган ҳолда параметрлар тўпламини тўғрилаб, 
градиентларни мустақил яратиш ва тўғрилаш, ҳамда уларни кейинги ишлатиш 
учун кутубхонада сақлаш мумкин. 
3. Fractal Explorer дастури – тасвирларнинг 
фракталлари ва
етарлича таъсирчанлик имконияти 
билан 
уч ўлчовли 
жозибадорлик (
аттрактор
54
)
яратиш 
учун 
мўлжалланган 
дастур. 
Фойдаланувчиларнинг афзалликлари билан мос 
ҳолда тўғриланадиган интуитив тушунарли бўлган 
мумтоз интерфейсга эга ва фрактал тасвирларнингн 
стандарт (*.frp; *.frs; *.fri; *.fro; *.fr3, *.fr4 ва 
ҳоказо) форматларини қўллаб-қувватлайди. Тайёр 
фракталлик тасвирлар *.frs форматда сақланади ва растрли график 
форматлар(jpg, bmp, png ва gif)нинг бирига экспорт қилиниши мумкин, фрактал 
анимациялар эса, AVI-файллар каби сақланади.
Фракталларни генерацияси икки усулда амалга оширилиши мумкин. 
Биринчи усул таъминотга кирган формулалар бўйичи қурилган таянч фракталли 
тасвирлар асосида, ёки нолдан амалга оширилади. Биринчи вариант нисбатан 
содда бўлган қизиқ натижалар олишга имконият беради, оқибатда мувофиқ 
формулани танлаш қийин эмас, уни устига қулай файлли браузер базадан у 
асосида фрактал тасвирни яратишга қадар фрактални 
сифатини баҳолаш имкониятини беради. Бундай йўл 
олинган фракталли тасвирни рангли палитрасини 
алмаштириш, унга фонли тасвир қўшиш ва фрактал ва 
фон қатламларини аралаштириш тартибини, шунингдек, 
фрактал қатламнинг шаффофлигини аниқлаш мумкин. 
Сўнгра фрактал тасвирни трансформация қилиш, зарурат 
бўлганда масштаблаш, тасвир ўлчамларини аниқлаш ва 
рендеринг ўтказиш мумкин. Тасвирни нолдан яратиш анча мураккаб ва икки 
усуллардан бирини танлашни кўзда тутади. Фрактал турини қарийиб 150 

Download 10,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   252




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish