Низомий номидаги тошкент давлат педагогика



Download 4,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet123/129
Sana24.02.2022
Hajmi4,87 Mb.
#222898
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   129
Bog'liq
4.2-musiqa-madaniyati

Диатоник гамма – ладдаги асосий товушларнинг бирин-кетин 
изчиллиги. Тўлиқ диатоник гаммада еттита товуш бўлади. 
Динамика (юн. Dinamikos - кучли) – мусиқий товушларнинг қаттиқ-
секин ижро қилиниши. Динамика товушни турлича ифодалаш, яъни бир 
йўла қаттиқ ёки секин, аста-секин кучайтириш ёки секинлаштириш, айрим 
товушларни алоҳида таъкидлаб эшиттириш в.б. билдиради. Динамиканинг 
асосий турлари: forte - қаттиқ, кучли; piano – секин; crescendo – товушни 
аста-секин кучайтириш; diminuendo – товушни аста-секин пасайтириш. 
Интервал (лот. Intervallum – оралиқ, масофа) – икки мусиқий товуш 
ўртасидаги оралиқ. Бунда товушлар бир вақтда янграса гармоник интервал, 
бирин-кетин янграса – мелодик интервал деб аталади. Асосий интерваллар – 
прима, секунда, терция, кварта, квинта, секста, септима, октава. 
Лад – турғун ва нотурғун мусиқий товуш поғоналарининг ўзаро 
боғлиқлигига асосланган товушлар тизими. Замонавий мусиқада етти 


245 
поғонали мажор ва минор ладлари асосий ладлар ҳисобланади. 
Оркестр (юн. Orchestra - қадимги юнон театри саҳнаси олдидаги 
майдонча) - турли чолғу асбобларда чалиб, ижрочиларнинг ушбу гуруҳи 
учун ёзилган мусиқа асарини биргаликда ижро этувчи созандаларнинг катта 
жамоаси. Чолғу асбобларининг таркибига кўра оркестрларнинг турлари: 
симфоник – тўлиқ таркибдан иборат, торли – камонли чолғулар, дамли - 
ёғоч ва мис дамли чолғулар, шовқинли - урма-зарбли чолғулар, ёки эстрада-
симфоник – юқорида санаб ўтилган чолуларга электр-чолгулар, яъни 
гитаралар, синтезаторлар кабиларнинг қўшилиши асносида . 
Партитура (ит. partitura – бўлинган, тақсимланган) – ансамбль, хор, 
оркестр учун ёзилган кўп овозли мусиқий асарнинг нота ёзуви. Унда барча 
овозларнинг 
партиялари 
жамланган. 
Партитурада 
партияларнинг 
тақсимланиб келиши юқоридан қуйи томон турдош чолғу асбоблар бўйича 
келади. Ўз навбатида, бир турдаги чолғуларнинг энг юқори регистрга 
мансуби юқорида, қолганлари регистри бўйича пастки сатрларда ёзилади. 
Партия (мусиқада)– 1. Ансамбль қатнашчиларидан бирининг нота 
ёзуви. 2. Соната шаклининг экспозициясида асосий мавзулар бош партия, 
ёрдамчи партия, якунловчи партия сифатида келади. 

Download 4,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish