Нисбий миқдорлар


Бундан ташқари характерига кўра



Download 425,99 Kb.
bet3/4
Sana24.02.2022
Hajmi425,99 Kb.
#186141
1   2   3   4
Bog'liq
№4. Нисбий микдорлар

Бундан ташқари характерига кўра:
5. Секторли
6. Ички устунли
7. Ички лентали
2. Устунли
3. Лентасимон
8. Шаклли
1. Чизиқли
4. Радиал
Чизиқли диаграммалар ҳодисаларни вақт мобайнида ўзгаришини кўрсатади.
Уни тузилишида абсцисса ва ордината ўқлари асос бўлиб ҳисобланади. Х абсцисса ўқида вақт оралиғи ифодаланади. Y ўқли ординатасида эса ходисалар кўрсаткичи ифодаланади (касалланиш, аҳоли сони)
Агар битта диаграммада бир неча ходисалар кўрсатилса чизиқлар турли рангда берилади.
Масалан, ҳароратнинг ўзгариши, туғилиш ва ўлим кўрсаткичлари чизиқли диаграммалар орқали ифодаланиши мумкин.
Тўғри чизиқли
Ўсувчи
Камаювчи
Эгри чизиқли
1
2
4
3
Характерига кўра чизиқли диаграммалар қуйидагича бўлади:
Масалан: туғилиш ва ўлим даражасидаги ўзгаришл
Устунли диаграммалар бир турдаги, аммо ўзаро боғлиқ бўлмаган кўрсаткичларни ифодалаш учун қўлланилади. Аксарият ҳолларда бир турдаги кўрсаткичларни турли мажмуалардаги катталикларини таққослаш учун фойдаланилади.
Масалан: 1000 аҳолини врачлар ва амбулатория поликлиника муассасалари билан таъминланиши.
Устунли диаграммалар билан бир қаторда лентали диаграммалар ҳам қўлланилади.
Уларнинг фарқи фақат жойлашишида ва устунли диаграммалардан фарқли равишда горизонтал бўйича жойлашишади.
Устунли диаграммаларга ўхшаб қўлланилади.
Ҳодисанинг таркибини ифодалаш мақсадида секторли диаграммалардан фойдаланилади. Бунда ҳар бир ҳодисанинг қисми айлананинг секторлари сифатида тузилади.
Бунинг учун айлана радиуси 100% га тенглаштириб олинади, а ҳодисанинг ҳар бир фоизи 3,6 градусга тенг бўлади.
Масалан: 2000 йилда жинсий алоқа орқали юқувчи касалликлар таркиби сифилис – 13,9%; гонорея – 13,8%; трихомониаз – 52,9%; урогенитальный кандидоз – 16,9%; бошқалар – 2,5%
Ҳодиса таркибини ифодалаш учун ички лентали ва ички устунли диаграммалардан ҳам фойдаланилади. Бунда устун ёки лента юзи 100% деб қабул қилинади, а ҳодисанинг ҳар бир фоизи эса 1 см га тенлаштирилади.
Масалан: 2000 йилда жинсий алоқа орқали юқувчи касалликлар таркиби сифилис–13,9%;гонорея–13,8%;трихомониаз–52,9%;урогенитал кандидоз 16,9%;бошкалар–2,5%
ёки ички лента кўринишида

Download 425,99 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish