Нинг ўзгаришига олиб келади/, ћаво оќими йўналишининг таъсири /хона ичидаги микро иќлимнинг ўзгаришига олиб келади/; ќуёш нури энергиясининг таъсири /конструкция материал физик-техник хусусиятларининг ўзгаришига олиб келади



Download 11,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/56
Sana30.04.2022
Hajmi11,57 Mb.
#600395
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   56
Bog'liq
Бино ва иншоотлар архитектураси

 
 
 
 
 
 
 
 
 


80 
2.5.2. Йирик панелли парда деворлар 
Хона деворларига тенг бўлган йирик панел парда деворлар 
индустриаллиги жихатидан бошқа парда деворлардан фарқ қилади. 
Қурилиш амалиётида заводларда тебраниш усулида тайёрланган 
гипс-бетон парда девор панеллари кўпроқ учраб туради. Бундай панеллар 
юқори сифатли бўлиб, физик ва механик хусусиятлари яхши бўлади. 
Панелларнинг узунлиги хонанинг бўйича (айрим холларда ярим бўйича), эни 
эса бино қавати баландлигига тенг, қалинлиги 80-120 мм бўлади. Панелларни 
тайёрлашда уларга эшик кесакилари ва бошқа деталлар ўрнатилади. Парда 
девор панеллари арматураси сифатида кесими 10х20 мм бўлган тахта рейкалар 
ва пишиқ ёғочдан тилинган тахтачалар ишлатилади, улар панелнинг ёғоч 
каркасини ташкил этади. Бундай рейкалардан 400х400 мм бўлган катакчалар 
ҳосил қилиниб, улар гипс-бетон ичида қолдирилади (2.55-расм). 
2.55-расм. Парда девор панели ёғоч каркасининг схемаси: 
а – сидирға каркас; б – енгиллаштирилган каркас;
1 – вертикал белбоғ;
2 – юқори белбоғ; 3 – каркас рейкаси; 4 – остки белбоғ; 5 – гипс-бетон. 


81 
Бундай панелларнинг остки қисми ва икки ёни 40х40 мм бўлган 
рейкалар билан ўралади. Вазифасига ва товуш ўтказмаслик даражасига кўра 
уларни бир қатламли ва ораларида хаво қатлами бўлган турларга ажратиш 
мумкин. Бундай панеллар қалинлиги 80-100 мм, жамоат биноларида 
ишлатиладиган кўп қатламли гипс-бетон панелларнинг қалинлиги эса 140-160 
мм бўлиши мумкин. Бинокорликда сурулувчан (йиғилувчан) ёки шкаф парда 
деворлар ҳам ишлатилади. 
Сурулувчан парда деворлар хоналарни қўшни хона хисобига 
кенгайтириш ёки, аксинча, уларни бир-биридан ажратиш талаб этилган 
холатларда анча қулай бўлиб, уларни ёғоч ёки пластмасса материалларидан 
ясаш мумкин. 

Download 11,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish