Нефть ва газни қайта ишлаш жараёнлари ва ускуналари Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги олий ўқув юртлари бакалавриатининг «Нефть ва нефть-газни қайта ишлаш технологияси»



Download 33,45 Mb.
bet134/215
Sana19.04.2023
Hajmi33,45 Mb.
#930505
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   215
Bog'liq
K OKONCHATELNIY дарслик

15.6. ЭКСТРАКТОРЛАРНИНГ ТУЗИЛИШИ

Саноатда суюқликларни экстракциялаш учун ишлатиладиган ускуналар асосан уч турга бўлинади: аралаштириш-тиндириш; колоннали; ротацион экстракторлар.


Аралаштириш-тиндириш экстракторлари. Энг оддий, даврий ишлайдиган аралаштириш-тиндириш экстракторлари вазифасини аралаштиргичли ускуналар бажаради. Бир поғонали экстракциялашни узлуксиз олиб бориш учун икки қисм (аралаштириш ва тиндириш) дан иборат ускуналар ишлатилади. Саноатда аралаштиргичлар сифатида инжекторли, диафрагмали, қувурли аралаштиргичлар, марказдан қочма насос, оддий вентиллятор кенг ишлатилади.
Энг оддий тиндиргич горизонтал жойлашган идишдан иборат. Тиндиргичнинг ҳажми бўйлаб суюқлик ламинар режим билан ҳаракат қилади, натижада аралашма икки қисмга ажралади. Енгил фракция (экстракт) идишнинг тепасида жойлашган штуцер орқали чиқади. Оғир фракция (рафинат) эса тиндиргичнинг пастки қисмидаги штуцер ва сифон орқали ташқарига чиқади.
Аралашмаларни икки қисмга ажратишда мураккаб тузилишга эга бўлган бошқа тиндириш ускуналар (гидроциклонлар, центрифугалар ва марказдан қочма сепараторлар) ҳам ишлатилади.
Саноатда кўпинча иккита суюқ фазани аралаштириш ва ажратиш операциялари битта ускунада амалга оширилади. Бундай ускуналар аралаштириш-тиндириш эсктракторлари деб аталади (15.8-расм). Енгил фаза қувур 1, оғир фаза эса қувур 4 орқали аралаштириш камерасининг пропел-лерли насос ўрнатилган қисми 5 га киради. Бу ерга қувур 10 ва ҳалқасимон бўшлиқ 3 орқали тиндириш зонасининг юқориги ва пастки қатламларидан эмульсия ўтади. Қувур 10 ва ҳалқасимон бўшлиқ 3 нинг баландлиги рециркуляция қилаётган енгил ва оғир фазаларнинг улушини белгилайди. Енгил ва оғир фазалар аралашмаси аралаштириш камераси 7 дан ҳалқасимон камера 9 га, у ердан тиндириш бўшлиғи 11 га ўтади. Оғир фаза тиндириш бўшлиғининг пастки қисмидан қувур 12 орқали экстракторнинг кейинги босқичига юборилади. Енгил фаза тиндириш зонасининг юқориги қисмидан коллектор 6 орқали ташқарига чиқарилади.





15.8 – расм. Аралаштиригич – тиндиргич русумидаги экстракторнинг схемаси:
1 – енгил фаза кирадиган қувур; 2 – аралаштириш қувури; 3 – эмульсияни рециркуляция килиш учун ҳалқасимон бўшлиқ; 4 – оғир фазани киритш учун қувур; 5 – пропеллерли насос; 6 – енгил фазани чиқариш учун коллектор; 7 – аралаштириш камераси; 8 – узатма; 9 – ҳалқасимон камера; 10- эмульсияни рециркуляция қилиш учун кувур; 11 – тиндириш зонаси; 12 – оғир фазани чиқариш учун қувур. Оқимлар: I – енгил фаза; II – оғир фаза.



Download 33,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   215




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish