Neft va gaz fakultteti


Қудуқ қуришнинг даромадлари



Download 1,41 Mb.
bet37/47
Sana05.06.2022
Hajmi1,41 Mb.
#637587
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   47
Bog'liq
НГИ да тизимли тахлил ЎУМ

Қудуқ қуришнинг даромадлари

Даромад – бу давлат томонидан белгилланган улгуржи нарх бœйича сотилган маҳсулотлардан тœпланган маблағ(пул) билан унинг таннархи орасидаги фарқ.


Айрим қудуқларни қуришнинг даромади Пд-қудуқ қуришнинг смета қиймати билан (қœшимча компенсацияларни ҳисобга олган ҳолда) унинг фактик таннархи Сф орасидаги фарқи билан аниқланади.

Пд Сқк –Сф


Қудуқ қуришнинг таннархини камайтиришнинг бирдан бир йœли бу бурғилашнинг тезлигини ошириш, фойдасиз сарфланадиган вақтларни қисқартириш, қудуқ конструкциясининг металсиғимини камайтиришдан иборат.


Назорат саволлар


1. Бурғилашнинг бирламчи ҳужжатлари таркибига нималар киради?


2. Қудуқ қуришнинг техник лойихаси қандай ташкил топган?
3. Қудуқ қуришнинг техник лойиҳасида қандай ҳужжатлар қайд қилинади?
4. Геологик техник наряднинг асосий вазифаси нимадан иборат?
5. Қудуқ қуриш циклларининг моҳияти нимадан иборат?
6. Бурғилашнинг техник иқтисодий курсаткичлари деганда нимани тушунасиз?
7. Бурғилаш динамикаси қандай кœрсаткичлар билан ифодаланади?
8. Бурғилаш вақтининг баланси бурғилаш ишлари буйича қандай тақсимланади?
9. Қудуқ бурғилашнинг таннарҳини аниқлашда қандай маълумотлар ҳисобга олинди?
5-масала
Нефтъ катлам газнинг энергияси хисобига плунжер кутаргичи ёрдамида кутариш имкониятларини хисобланг.

Катлам хамда кудукнинг асосий курсаткичлари куйида келтирилган кудукнинг асосий курсаткичи келтирилган.


Кудукнинг чукурлиги Н=1420м
1420 м чукурликдаги перфорация тешигинингюкори кисмига пакер урнатилган.
Пакер ва куйи амортизатор оралигидаги масофа h=30 м
Кудукдан олиниши кутилётган нефт микдори q=35 Т/сутка;
Газ омили G=399 м33;
Катламадан келаётган суюклик зичлиги =856 кг/м3;
Катлам туби босми P=1,7 MPa;
Катлам устки босими P=0,15 MPa;
Газнинг ёриш коэффитсенти =8 м3/(м3MPa);
Газ суюклик аралашмасининг зичлиги =425 кг/м3;

Масалани ечиш тартиби куйдагича:


1.Кудук устидан пастки амортизаторгача булган масофа аникланади



2. Пастки амортизатор сатхидаги уртача босим аникланади



3. Кутаргичнинг пастки амортизаторидан суюкликнинг баландлиги аникланади





4. Плунжерли кутаргичнингоптимал тезлиги куйдаги ифода оркали аникланади



Бу ерда ;  - Насос компрессоркувури (НКК)деврлари ва пулинжер уртасидаги тирикишнинг кенглиги = 0,002м га тенг;

5. Кутаргичнинг диаметри куйдаги ифода оркали аникланади



ГOСT буйича энг якин стандарт диаметр д = 0,0503 м гa тенг.

6. Плинжерда суюкликни кутариш учун буладиган пулунжр ости босими аникланади



Бу ерда; Pishq-пулунжрнинг ишкаланиши кенгишга кетган босими 102MPa;


Pogir.- пулинжернинг огирлигини кенгишга кетган босими 210-2 MPa;

7. Кутаргичда газниг йукотиш сарфи куйдагича хисобланади.:



8. Катлам газинингэнергияси хисобига суюкликнинг пулунжерда кутарилишини амалга ошириш учун куйдаги шарт бажарилиши лозим



Агар кутаргич пакер билан жихозланг булса, =1 гa тенг деб олинади.
- эксплуататцион колоннанинг кундаланинг кесим майдони, м2;
- варонкани кундаланг кесим майдони. м2;
-кутаргичнинг кундаланг кесим майдони, м2; = 0,00198:




Демак пулунжерли кутаргич катлам газнинг энергияси хисобига ишлайди.

9. Битта циклга сарифланаётган газ хажми хисобланади:





10. Битта сиклда кутарилаётган суюклик хажми хисобланади:





Бу ерда; k – кутаргич деворлари ва пулунжер уртасидаги тиркиш оркали суюукликнинг окиб чикиш коэффиценти булиб , у 0,02 гa тенг.


11. Газнинг солиштирма сарфи куйдаги ифода оркали аникланади:



12. Битта циклга кетадиган вакт хисобланади:



13.Бир суткадаги цикллар сони аникланади:



14.Пулужерли кутаргичнинг узатиш имконяти аникланади:



Бир суткада дебит 36,3 тонна булиб ,бу айни пайтда кудукдаги курсаткичларни таминлайди.

Download 1,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish