Навоий давлат кончилик институти



Download 2,89 Mb.
bet29/42
Sana27.06.2022
Hajmi2,89 Mb.
#711285
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   42
Bog'liq
маъруза Электроника (2)

Савол: Куп каскадли кучайтиргичлар кандай йигилади?

Транзисторли кучайтиргичларда , оркали хисобга олинади. Бу ерда fn - кучайтиргичга берилган сигналнинг энг паст частотаси: Rкир –кейинги каскаднинг кириш каршилиги. Кучайтиргичга fn -частотали сигнал берилганда С кондинсатор туфайли кучайтириш коэффициенти 10% га камаяди.Агар узгарувчан ток ташкил этувчиси хам кучайтирилиши керак булганда транзисторлар бевосита богланади. Бунда биринчи транзистор (расм-1) кичик коликтор кучланишда ишлай олиш керак.




Расм-1. Куп каскадли транзисторли кучайтиргичлар

Чунки агар Т1 очик булса, Uкэ=Uбэ кичик булади ва Т2 ёпик булади.Т1базасида ток камая бошлаши билан Uкэ орат боради ва Т2 хам ошиб боради. Т1 дан утувчи ток I камая борган сари Т2 дан утувчи I2 ток орта боради. Натижада Т1 ёпилса Т2 тула очилади. Шундай килиб кучайтиргич умумий токнинг I1 ва I2 ташкил этувчиларга ажралиб уларнинг кийматлари мос равишда узгариб туришига асосланиб ишлайди. Бу узгариш Т1 нинг чикиш ва Т2 нинг кириш каршиликлари узгариши хисобига содир булади. Бу схема Rк1 дир.


3. Максимал Ф.И.К га эга булиш =увват кучайтиргичларнинг асосий талабларидан биридир. +увват кучайтиргичи асосан кучайтиришнинг охирги боскичида кулланилади. Шу сабабли ундан чикувчи сигнал бевосита истеъмолчига берилади. Кучайтиришнинг чикиш каршилиги бирор усулда истеъмолчининг каршилигига мослаштирилади. Бу максадда трансформаторлар кулланилади. Кувват кучайтиргичларида УБ ва УК ли схемалар кулланилмай. Бир такктли схеманинг ФИК 40% дан ошмайди (2а-расм). Кувват кучайтиргичларида электрон хатолардан пентод, транзисторлардан эса катта кувватлилар ишлатилади. Бир тактли кувват кучайтиргичларда Рmax >=2Pн/hтр Uкэ max >2E талаблар хисобга олиниб танланади.
Бу ерда Рmax –транзисторда сочиладиган максимал кувват; Рю –юкламадаги фойдали кувват; Ктр –транзисторнинг ФИК; Uкэ max-коллектор эмиттер оралигига бериладиган максимал кучланиш; Е –манбанинг кучланиши.



Download 2,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish