Расм-1 Кучайтириш жараенини умумий таркиби
Савол:1. Кучайтиргичлар деб нимага айтилади?
2. Кучайтиргичларнинг умумий таркиби кандай?
Узгармас Е-ток манбаи билан керак килиб икки каршилик Zi (бошкарувчи) ва Zю (узгармас) уланали. Zю юклама каршилик, Zi-чизикли булмаган актив элемент каршилиги булиб, занжирнинг киришга бошкарувчи кучланиш ёки ток таъсир этганда катталиги узгариб боради. Бу узгариш жуда кенг ораликда булиб, манба энергияси сарф булмаган ёки жуда оз микдорда сарф булганда содир булади. Бошкарувчи элементнинг вазифаси узгармас ток манбаи энергиясини Zю юклама каршилигига узатилишини тартибга солишдан иборатдир. Унинг вазифасини куп электродли электрон лампалар ёки ярим утказгичли триод (транзистор) бажаради. Умуман хар бир кучайтиргич 3 та асосий кисимга булинади:
1.Бошкарувчи ( кучайтиргич ) инерцион булмаган элемент.
2.Узгармас ток манбаи.
3.Истеъмолчи.
расм – 2 Кучайтириш жараенини схемаси
Колган кисмлар эса ердамчидир. Бунда юклама кучайиб чиккан сигнални ажратиб олса, ердамчи кисмлар кучайтиргични у еки бу иш режимини хосил килади. Бошкарувчи элемент турига караб, лампавий еки ярим утказгичли (транзисторли), юкламанинг турига караб апериодик еки танловчи кучайтиргичларга ажратилади.Танловчи кучайтиргичларда юклама вазифасини тебраниш контури бажаради.Апериодик кучайтиргичларда юклама вазифасини резонанс хусусиятига эга булган элементлар, резистор, дроссель, трансформатор ва бошкалар бажаради. Умуман, барча кучайтиргичлар сигналнинг кувватини ошириш учун хизмат килади, яъни барча тур кучайтиргичлар кувват кучайтиргичлардир. Лекин баъзи холларда кучайтиргичнинг ишини бахолаш учун унинг чикишдаги ток еки кучланишнинг киймати катта ахамиятга эга булади. Шунинг учун шартли равишда ток, кучланиш ва кувват кучайтиргичларга булинади.
Савол. Умуман кучайтиргичлар кандай кисимлардан ташкил топган?
Кучайтиргичларнинг тури куп булишига карамай улар умумий характиристика ва параметрларга эга Кучайтиргичларнинг асосий парапетрлари:
1.Кучайтириш коэффициенти- бу чикиш параметр орттирманинг куриш параметри ортирмасига нисбатидир.
Кучланиш буйича: ;
Ток буйича:
Кувват буйича:
Одам кулоги кабул киладиган овознинг узгаришли овоз энергияси узгаришининг логарифмига пропорционал булади.Шунинг учун купинча кучайтириш коэффициенти Бел ( Б ) дейиладиган логорифмик бирликда ифодаланади. Битта бел к=10 тугри келади, яъни одамнинг эшитиш сезгириш сигналнинг 1дБ га узгаришини ажрата олгани учун хам шу улчов бирлиги киритилган
Децибелларда ифодаланган кучайтириш коэффицинти:
Юкланишда ажратилган кувват чикиш куввати дейилади:
3. Чикиш кувватининг кучайтириш истеъмол киладиган электр энергия кувватига нисбати ФИК дейлади.
; - кучайтиргич истемол киладиган электр энергия куввати.
Савол.1.Кучайтириш коэффициенти кандай ифодаланади?
2.Кучайтиргичнинг улчов бирлиги нима?
4.Электир сигнали шаклининг бузилишларига частотали бузилишлар дейлади.Бу эса кучайтиргич хар хил частотали сигналларни хар хил даражада кучайтиришига боглик булади.
5.Кучайтириладиган сигналлар шаклининг бузилишга амплитудали еки ночизикли бузилишлар дейилади.Бу бузилишлар элктрон лампаларининг, транзисторларнинг ёки юкланишнинг тавсифлари ночизиклигига боглик булади.
6.Фазоли бузилишлар – бу чикиш сигнали фазасини кириш сигнали фазасига нисбатининг узгаришидир. Бу бузилишлар кучайтиргичда ва с борлигига боглик булади.
Do'stlaringiz bilan baham: |