Навоий 2019 й. 1- маъруза кириш." Энергетика қурилмалари " фанининг асосий вазифалари ва предмети. Режа



Download 1,11 Mb.
bet44/52
Sana24.02.2022
Hajmi1,11 Mb.
#237947
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   52
Bog'liq
2 qism Ma'ruza Energetika qurilmalari Eshev Hamdam Hazratovich

Тугри окимли қозонлар.
Агар табиий циркуляцияли қозонларда мухитнинг мажбурий харакатланиши факат сув экономайзеридагина булса, тугри окимли қозонларда қозонга сув келишидан тортнб ута кизиган буг олинишигача буг хосил булиш процесси мажбурий равишда ва бир марта амалга оширилади. Сув, буг-сув аралашмаси ва буг таъминлаш насоси ёрдамида хайдалади.
Расмда турли окимли қозоннинг бир урамли трубаларидан иш жисмининг харакатланиши схемаси курсатилган. Схемадан куриниб турибдики, тугри окимли қозон буг экономайзери г, буглантириш кисми 2 ва буг киздиргич 3 нинг кетма-кет туташтирилган трубалари системасидан иборат.
Гидравлик каршиликни камайтириш ва сув утадиган умумий жонли кесимни катталаштириш учун урамларни параллел туташтириш усули кулланилади, бунда урамларнинг сони 50 гача етиши мумкин ( -расм). Бунда иш жисмининг йулида аралаштириш коллекторлари катори урнатилади, улар барча нейтиш сиртини алохида кисмларга сув экономайзери г, радиацион кием 2, конвектив утиш зонаси 3 ва буг киздиргич 4 га булади. Системанинг шу кисмларининг хаммаси бир-бири билан кетма-кет туташтирилади. Тугри окимли қозонлар барабанли қозонлар каби, экранланган, радиацион ва конвектив зоналари бор булади.
Асримизнинг 30-йилларида про4). Л. К. Рамзин тугри окимли қозоннинг оригинал конструкциясини яратди, бу қозон курилди ва ишга туширилди. Бу қозоннинг буг унуми 55,0 кггсек,

-расм. Тугри окимли қозоннинг бир урамли трубаларидан иш жисмининг харакатланиш схемаси

- расм. Тугри окимли қозоннинг куп урамлъи трубаларидан иш жисмининг харакатланиш схемаси
буг босими 137 бар ва температураси 5000С эди. Л. К. Рамзин системасидаги



тугри окимли қозоннинг схемаси расмда келтирилган. Таъминлаш суви насос ёрдамида экономайзер г га узатиб берилади, бу ерда у кираётган газларнинг иссиклиги хисобига исийди ва қозон агрегати радиацион кисмининг змеевиклари 6 га кирадн. Экранларнинг пастки кисмида сув кайнаш температурасига кадар исийди У трубалар буйлаб юкорига томон силжигани сари буг хосил булиш процесси давом этади.
Таркибндаги буг микдори 70—75% булганда буг-сув аралашмаси радиацион кисмдан конвектив кисмга оралик зона 8 га утади. Бу ерда сув охиригача бугланиб, тузлар чукмага тушади. Бу зонада тузларнинг чукиши радиацион зонадагидек даражада хавфли эмас, чунки бу ерда газларнинг температураси қозон утхонасидаги температурадан паст булади. Шунинг учун куйка катламининг хосил булиши трубаларнинг хавфли даражада ута кизиб кетишига сабаб була олмайди. Буг оралик зона 3 дан буг киздиргичнинг радиацион кисми 5 га, сунгра эса конвектив кием 4 га ва нихоят, истеъмолчига берилади. қозон агрегатининг конвектив шахтасида хаво иситкич 2 нинг икки боскичи жойлашади.
Тугри окимли қозоннинг барабанли қозонга нисбатан афзалликлари шундаки, енгил, юкори ва ута юкори параметрли буг олиш мумкин, буг унуми нихоятда юкори, қозонни тез ишга тушириш мумкин ва портлаш хавфи нисбатан кам; камчиликлари: таъминлаш насосларига электр энергияси куп сарф булади ва таъминлаш сувининг сифатига катта талаб куйилади.
Хозирги пайтда ватанимиздаги заводларда буг босими 137 бар, ута кизиган буг температураси 570°С ва буг унуми 48 дяп 180 кггек гача булган тугри окимли қозон агрегатлари ишлаб чикарилади. Буг унуми 265, 447 ва 690 кггсек, буг босими 245 бар ва ута кизиган буг температураси 585°С булган тугри окимли қозон агрегатлари ишлаб чикаришга тайёрланмокда.



Download 1,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish