Наргис Қосимова


Муҳитни зарарлантириш усули бўйича



Download 8,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/200
Sana03.06.2022
Hajmi8,33 Mb.
#631826
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   200
Bog'liq
онлайн журналистика-намунавий-дастур

Муҳитни зарарлантириш усули бўйича 
75
Острейковский В.А. –М.: “Информатика”, 2001 г. 44 с. 
Вируслар 
Тармоқли 
Файлли 
Юклана-
диган 
Файлли-
юкламайдиган
нн 


87 
Резидентли вирус – 
зарарланган компьютернинг оператив хотирасида 
ўзининг бир қисмини қолдиради ва шу қисм кейинчалик компьютернинг 
қайта зарарланишига олиб келади. Резидент вируслар компьютер 
ўчирилгунга ёки қайта юклангунга қадар фаол бўладилар. 
Резидент 
бўлмаган вирус
компьютер хотирасини зарарлантирмайди ва чегараланган 
вақтда фаол бўлмайди. У фақатгина матнли процессор томонидан матнларни 
қайта ишлаш жараёнида фаоллашади.
3. Деструктив (вайрон қилувчи) имкониятлари жиҳатдан 
Зарарсиз
вируслар
 
хотира ҳажмини қисқартиради. 
 Хавфли бўлмаган 
вируслар ҳам хотира ҳажмини кичрайтирса-да,
 
компьютернинг ишлашига 
халақит бермайди, аммо турли хил график ва овоз эффектларини юзага 
чиқаради. 
Хавфли 
вируслар
 
компьютер фаолиятининг турли хил 
кўринишдаги бузилишига олиб келади. Масалан, унинг қотиб қолиши ёки 
ҳужжатнинг нотўғри ёзилиши ва ҳоказо
.
Жуда ҳам хавфли 
вируслар 
дастурнинг ўчиб кетиши, хотирадаги барча маълумотларнинг йўқолишига 
олиб келиб, қаттиқ дискни ишдан чиқаради.
4.Алгоритм хусусиятлари бўйича 
Вируслар 
Резидентли 
Резидент бўлмаган 
Вируслар 
Хавфли бўлмаган 
Хавфли 
Жуда ҳам хавфли
Вируслар 
Репликатор
Паразит 
Кўринмас 
Зарарсиз 


88 
 
Паразит 
– энг оддий вируслардир. Улар файл мазмунини ўзгартириб, 
осон топилади ва йўқ қилинади. 
Репликаторлар
(қуртлар) компьютер 
тармоқлари бўйлаб тарқалиб, тармоқ компьютер манзилларини топади ва шу 
манзиллар бўйича ўзларининг нусхаларини тарқатади. Кўринмас вируслар 
(стелс-вируслар) – мазкур вирусларни топиш ва зарарлантириш жуда ҳам 
қийин бўлиб, улар зарарланган файлларга операцион тизимнинг 
мурожаатини йўлда ушлаб қолиб, зарарланмаган қисмларга кириб борадилар. 
Мутантлар 
(соялар) шифрлаш ва шифрлашдан чиқиш алгоритмига эга 
бўлиб, бундай вирусларнинг нусхалари ҳеч қачон бирини такрорламайдиган 
байтлар занжиридан иборат бўлади.

Download 8,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish