Наманган мухандислик-курилиш институти транспорт факультети энергетика кафедраси битирувчиси



Download 1,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/39
Sana24.02.2022
Hajmi1,68 Mb.
#220694
TuriДиплом
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   39
Bog'liq
xozirgi zamon elektr kurilmalari asosida avtonom elektr taminotini tashkil etish tizimlarini lojixalash

ИНВЕРТОР 
Инверторнинг ишчи принспиал схемаси 
Инвертор ҳар қандай ўзгартиргичнинг асосий қисми ҳисобланади. 
Инверторлар куйидаги белгиларига қараб синфларга бўлинади: 
 ўзгартирилувчи катталик турига қараб: ток инверторлари ва кучланиш 
инверторлари; 
 иш тактига қараб: бир тактли ва икки тактли инверторлар
 калит элементлари турига қараб: транзисторли ва тиристорли 
инверторлар; 
 кўзгатиш усулига қараб: мустақил ва ўз-ўзидан қўзгатишли 
инверторлар;
ТК 235-63 транзисторли инвертор схемаси. 


45 
Транзисторли инверторлар куйидаги туркумларга бўлинади:
 транзиторларнинг уланиш схемаларига қараб: умумий эмиттерли ва 
умумий коллекторли инверторлар; 
 тескари алоқа турига қараб: кучланиш буйича тескари алоқали, ток буйича 
тескари алоқали, ток ва кучланиш буйича тескари алокали инверторлар
Тиристорли инверторлар қуйидагича турланади: 
 тиристорлар коммутациясига қараб: тармоқ орқали ва автоном; 
 юкламага нисбатан коммутацияловчи сигимнинг уланишига қараб: кетма-
кет, параллел. Ярим ўтказгичли ўзгартиргичларнинг афзалликлари 
ишончлилик, юқори ФИК, кичик хажм ва эксплуататцион муддатнинг 
узоқлилигидир. 
Транзисторли 
ўз-ўзидан 
кўзгатишли 
ўзгартиргичлар 
(автогенераторлар) 
ўзгармас 
кучланишни 
ўзгартириш 
жараёнини 
келтирилган тузилиш схемасидан фойдаланган ҳолда тушунтириш мумкин. 
Ўзгармас ток манбаи аккумулятор батареяси Б хисобланиб, ундан унча катта 
бўлмаган U
кир
кучланиш Тр трансформаторга берилади. Тр трансформатор 
ўзгарувчан кучланишнинг шаклланиши ва унинг қийматини ўзгартириш 
учун хизмат қилади. Аккумулятор кучланиши ўзгармас бўлганлиги учун 
аккумулятор ва трансформатор орасига ўзгармас ток занжирини даврий 
равишда узиш ва улаш мақсадида 350...400 Гцли ток узгичи қўйиш зарур. 
Ўзгармас ток узгичи сифатида транзисторли генератор Г хизмат қилади. 
Ўз-ўзидан кўзгатишли бир тактли ўзгартиргич (автогенератор)нинг 
тузилиш схемаси 
 


46 
Трансформатор бирламчи чулғамидаги токнинг узилиши магнит 
ўтказгичда вақт буйича ўзгарувчан Ф(Т) магнит оқимини вужудга келтиради. 
Натижада чулғамларда магнит оқими ўзгариш тезлигига ва чулғам ўрамлар 
сонига ироиорционал бўлган ЭЮК индукцияланади. Шундай қилиб ўзгармас 
кучланишдан тўғри бурчакли импулслар шаклидаги ўзгарувчан кучланиш 
олинади, яъни инверторлаш амалга оширилади. Тўғри бурчакли импулслар 
трансформатор ёрдамида амплитуда буйича ўзгартирилади ва кейин Ф 
силикловчи филътрли Т тўғрилагичга берилади. Тўғрилагич чикишидан 
ўзгармас кучланиш олинади. Бундай ўзгартиргич конвертор дейилади. Унинг 
чикишидан кириш кучланишидан талаб қилинган қийматга фаркданувчи 
ўзгармас кучланиш олинади. 
Ўз-ўзидан кўзгатишли транзисторли бир тактли ўзгартиргич (2-расм) 
принспиал схемаси U
кир
ўзгармас кучланиш манбаи автогенератор схемаси 
буйича калит режимда ишловчи УТ транзисторда йигилган ток узгичи, 
магнит ўтказгич
и
тўғри бурчакли гизтерезис ҳалкали импулс трансформатор 
Т1, бир ярим даврли тўғрилагич ва юкламадан ташкил топган. 
Ўзгартиргичнинг ишлаш принципи импулс трансформатори бирламчи 
чулғамида калит равишда ишловчи УТ транзистор ёрдамида ўзгармас токни 
узишга асосланган. Коллектор занжирига U
кир
ўзгармас кучланиш 
куйилганда трансформаторнинг Wк бирламчи чулғамидан ток оқиб ўта 
бошлайди. Уланиш моментидан бошлаб ток оний равишда эмас, маълум 
қонун буйича ортади. Шунинг учун ток импулс трансформатори магнит 
ўтказгичида усувчи магнит оцимини вужудга келтиради. Бу ўзгарувчан 
магнит оқими Wб тескари алоца чулғамида ўзиндукцион ЭЮКни вужудга 
келтиради. Бу тескари алоқа чулғамининг учлари база-эмиттер оралшда 
шундай уланганки, коллектор токи ортганда базага оғувчи потенциал келади. 
Транзистор очила бориб, бундан кейинги коллектор токининг ортишига 
имконият яратади, яъни схемада мусбат тескари алоқа амалга оширилади. 
Коллектор ва база токларининг бундай кучкисимон равишда тез ортиши 
магнит ощши туйингунча давом этади. Кейин бу токларнинг ортиши 


47 
тухтайди ва ўзгармас токда трансформатор чулғамларида ЭЮК 
индукцияланмайди. Натижада транзистор базасига очувчи потенциал 
келмайди ва у ёпила бошлайди. 

Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish