Namangan davlat universiteti tabiiy fanlar fakulteti biologiya kafedrasi


Мавзу: Хужайра сигнал трансдукцияси хакида маълумот



Download 8,06 Mb.
bet61/114
Sana21.04.2022
Hajmi8,06 Mb.
#569358
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   114
Bog'liq
BIOFIZIKA majmua (1)

Мавзу: Хужайра сигнал трансдукцияси хакида маълумот
Режа:

1.Хужайра сигнал тизими хакида умумий маълумот ва унинг асосий боскичлари.


2. Хужайра сигнал бошкарувчилари.
3.Хужайранинг сигнал олгандан кейинга вазифалари.
4.Рецепторлар ва уларнинг активланиш механизмлари.
5.Иккиламчи ва учламчи воситачилар.

Таянч иборалари: сигнал регуляторлари, усиш факторлари, феромонлар, цитокининлар, рецепторлар, иккиламчи воситачилар, каскад механизмлари.


Хужайра сигнал тизимининг амалга ошишдаги асосий боскичлари:
- Лиганд оксилни фаоллайди.
- У эса ПЛС-в ни фаоллайди ва натижада ИП3 ПИП2 дан ажралади.
- ИП3 Са2+ бирикади ва натижада мембрана каналлари очилади.
- Са2+ силлик эндоплазматик ретикулумдан чикиб, цитозолга утади.
- ИП3 цитоплазматик фосфотазалар билан дефосфорилланиб, ион каналларидан ажралади.
- Каналлар ёпилади.
- Са2+ ионлари АТФ га боглик ион насослари ёрдамида цитолдан ажралади.
Хужайранинг хаёт-фаолияти ташки хужайра регуляторлари (хужайра сигналлари) га боглик. Мазкур регуляторлик вазифаларининг ролини ташки омиллар – температура, электромакнит нурланишлар ёки кимёвий бирикмалар уйнаши мумкин. Организмнинг энг кулай ва яхши урганилган анна шундай хужайжра бошкарувчиларидан бу- стероид гормонлар, цитокининлар ёки усиш гормонлари хисобланиб, улар уз калкон-хужжайраларига етиб бориб, генларнинг экспресс гурухлари Билан бирлашиб, метоболик узгаришларни келтириб чикаради.Келиб чикиши экзоген булган физиологик фаол моддалар, масалан, феромон ёки токсинлар хам кучли ва махсус жавобларни келиб чикишига олиб келади. Кабул килинган сигналларга хужайра адекват жавоб бериши учун уларни кабул килиш, мувофик курсатмаларга кура узининг хулк-атворини узгартириши керак булади.
Хужайра сигналларни олиши билан тезликда куйидаги катор вазифаларни хал килишга киришади:

  1. Сигнални бошка сигналлардан ажратиб олиш керак булади.

  2. У сигналин айтилган жойга олиб бориб куйиш.

  3. Олинган сигналга адекват реакция килиш.

  4. Ташки мухитдан келаетган сигнал йуколиши билан сигналга реакция килиш тизимини дархол узиш.

Сигнилни айтилган жойга етказиб боришнинг катор кийинчилклари бор. Хужайрага тушаётган сигнал анча паст, уни хужайра ичида кабул килгичлар кабул килиб олиш учун хужайра уни кучайтириб бериши зарур булади. Хужайра бу муаммони сигнални хужайра кучайтиргичлари, деб аталадиган каскад механизмлари ёрдамида амалга оширади.
Сигнал молекулалари оркали берилаётган сигналлар каскадга нисбатан бирламчи биокимёвий реакциялар хисобланади. Сигналларнинг бундай кетма-кет узатилиши-лигандлар (хужайра сигналларини) рецепторлар Билан хужайра юзасида бирикиши натижасида рецепторлар фаоллашади бу эса хужайра ичи доменини узгаришига олиб келади. Окибатда, яъни рецепторнинг фаолланиши хужайрадаги вокеалар каскадини узгаришга олиб келади, натижада хужайра ташки сигналга мувафик тарзда хужайра жавоб реакциясини килади.
Бирламчи сигналлар хужайра ичидаги бирламчи сигнал молекулалари ёки физик омиллар билан бириккан
махсус оксил табиатли оксил-молелкулалар мавжудлигидан хужайра буйлаб таркалади. Бирламчи сигнал коида буйича аслида узи метаболик жараёнлар учун аталган булса-да, бирок тугридан-тугри бу жараёнларга таъсир килмайди. Уни кабул килган рецептор хужайрада хужайра ичи жараёнларини ишга тушириб юборадиган моддаларни хосил булишига сабаб булади. Манна бундай оралик моддалар узларида бирламчи сигнл тугрисидаги маълумотларини узида тутганлиги учун унинг ташилишида иккиламчи ташувчи вазифасини бажарганлигидан уни иккиламчи мессенджер деб аталади. Бу вазифани турли хил ионлар, циклик нуклеотидлар, липидларнинг дегредацияланиш махсулотлари, келиб чикиши буйича биоген булган катор кимёвий бирикмалар уйнаши мумкин.
Иккиламчи мессенджерлар хужайра ташкарисидан келаётган бирламчи регулятор сигналларни кучайтириш имкониини беради. Хужайра ва тукималар гурухларининг бирламчи регулятор сигналларга бир хил типдаги ва бир вактнинг узида буладиган жараёнларга (реакцияларга) кобилият пайдо булади. Хосил булган манна бундай узгаришлар куп хужайжрали организмларни ташки мухит таъсиротларига адаптацияланиш имконини яратади.
Сигналларнинг узатилиши ва уларнинг кучайтирилиши хозирга замон хужайра биологиясининг асосий вазифаларидан бири хисобланади. Уларни билиш хужайрада нормал функционал холатларнинг шаклланишида, уларнинг бошкаришида, шунингдек, хасталик жараёнларида коррекция килиш мухим ахамиятга эга. Хозирги вактда 50 атрофида оксил-лигандлар хамда 14 рецепторлар оиласи мавжуд.

Назорат учун саволлар:


1.Хужайра сигнал тизими хакида нималарни биласиз?
2. Хужайра сигнал бошкарувчилари деганда нимани тушинасиз?
3.Хужайранинг сигнал олгандан кейинги вазифалари неча хил?
4.Рецепторлар ва уларнинг активланиш механизмлари кандай?
5.Иккиламчи ва учламчи воситачилар – билар нималар?

1-MAVZU: Laborotoriya jixozlari va xavfsizlik texnikasi bilan tanishtirish. Tuz, kislota ishqorlar bilan ishlash tartibi va fizologik eritmalarni tayorlash.



Download 8,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish