Н у р и д д и н и с м о и л о в табиб роман



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/122
Sana24.11.2022
Hajmi4,93 Mb.
#872096
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   122
Bog'liq
Tabib

Кутилар 
томонни курсатди. — Асалари бокаман. 
Отим Сафарбой. Сеники-чи?
— Кошиф.
— Кошиф? Ё ал хазар, шунаканги от хам булар- 
канми? У нима дегани узи?
— Топилгон.
— Менга кара, хов шоир. Унака, англадим, то- 
пилгон-сопилгон деявермасдан тугричасига гаплаш!
— Мен табиб.
— Мен асаларичи. Асалнинг канча касалга даво- 
лигини биласанми? Биласан. Демак, мен хам табиб. 
Чунки асал етиштиряпман.
— Хушнудман.
— Уфф, роса жонга теккилик экансан-ку. Ме- 
нимча, элликта куйиб бермасам, сендан тузукрок 
ran ололмайман, шекилли. Юр, вагонга кирамиз.
84


К,орнинг \а м очган булса керак. А навиндан хам 
куйиб бераман, иш тутма.
— Ташаккур, — деди Кош иф жилмайиб, — менда 
емакка эхтиёж йук,-
— Э -э, нимага нозингни кдласан? Сенларни би- 
ламан. Емасанг емайсан, лекин оёгингни тираб тор- 
тасан. Куйиб бераман, дедим-ку. Ю р, юр, — дея 
Сафарбой унинг кулидан ушлаб торткдпади.
Кошиф ноилож эргашди.
Вагон хам ошхона, хам ёток^она эди. Картошка 
Хам шу ерда, пиёз хам шу ерда, курпа-ёстик,, гугурт, 
утин ва хоказо-хоказолар хам шу ерда. Буларга куши- 
либ, хамма нарсанинг аралаш-куралашидан хосил 
булган хид хам шу ерда. Сафарбойга хид кадрдон. У 
аллакдчонлардан бери бунга куникиб кетган. Хат- 
токи деразани очиб, вагон ичи шамоллатилса хам 
бегонасираб к,олади. Боища жойда утиргандай хис 
этади узини.
Кошиф бугилди. Ортига к;айтиб кетмок,чи булди- 
ю, яна шаштидан к,айтди. М езбон азиз, унинг уз 
Хурмати бор.
— Бу ер сен учун кошона. Буна^анги бадастир 
жойга кирмаганинггаям куп зам он булиб кетган 
булса керак, манави жойга утир, — деб битга оёги 
синик, столни курсатди Сафарбой.
Кошиф омонатгина утирди. М езбон сим караво- 
тининг ёнидаги столни тариллатганча судраб унинг 
олдига келтирди. Сунг ёг, асал, чой тукилган ва яна 
алланималарнинг доги к,олган дастурхонни ёзди. 
Дастурхон ичидаги кртган нон ушок, билан бирга 
ураб куйилган экан, матонинг хар жой-хар жойига, 
айник,са, ш иринлик тукилган кдомига ёпишиб дол­
ган эди.
— Ч ойимиз совиб крлган. Л екин куннинг бу ма­
хали совук, чой зур кетади. Хуш, мен сени нон 
билан, озрок, асал билан... Йук,, асал булмайди. Ш и ­
85


рин билан аччик, келишмайди. Яхшиси, пиёз, по­
мидор билан мехмон кдпаман. Манави зорманда- 
нинг, — деб шишани курсатди Сафарбой иржай- 
ганча, — оркдсидан жа зур кетади-да.
К ош ифнинг бирдан 
k
,
o b o f h
осилди.
— М енда емак-ичмакка эхтиёж йук;. Сизга та- 
шаккур. Рухсат этинг, йулимда давом этай, — деди 
У-
— И я, бу нима деганинг? — дея унинг юзига 
кузини кисиб тикилди Сафарбой. Сунг бирдан ир- 
жайди. — Х,а-а, узим кал булсам хам, кунглим ос- 
мон дегин. Тушунаман. Ш оирларнинг хаммаси шу- 
нак,а булишади, деб эш итганман. Чунтагида бир 
мири буллгайди. Лекин гаплашсанг, осмондан кела- 
ди. Энди сен хам, ука, узи юришинг мана бунак,а, 
аммо овкат-повкат кдлмаганимга хафа булдингми? 
Х е-е, кунглингнинг кучасига уйнаб куйдим. Тур 
урнингдан! Э, валакисаланг!
К ош иф мезбоннинг бирдан жигибийрон булиб 
Кол га ни га яна ажабланди ва урнидан туриб:
— Безовта этганим учун узр, — дея ортига угири- 
либ, эш ик томонга юрди.
Сафарбой унинг ортидан украйганча тикилиб ту- 
раркан: «К,аёкдаги алкаш мени менсимай кетяпти- 
ми? Тавбангдан кетай. Буларга нима бало булган 
узи?» дея хаёлидан утказди.
Кошиф ташкарига чивди. Елкасидаги копининг 
ипини тугирлади ва тепаликка, 
t o f
томонга юрди. 
Яккам-дуккам усган паст буйли буталар ёнидан утиб, 
одам буйидан баландрок, усган наъматакнинг ёнида 
тухтади. Кд
1
п-к,изил мевасидан бир дона узди. Худ- 
ди шу пайт Сафарбойнинг тахдидли овози эшитил- 
ди:
— Олапар, бос! Оркасидаги бор гуштини узиб ол! 
Бос, Олапар!
86


— Каерда юргандинг, Акромжон? — деди зурга 
ютиниб Назира опа.
У
рил
нигохини онаси томонга буриб, иржайгач, 
менсимаган куйи суради:
— Нимайди?
— Кечаси билан ухламай чикдим, болам. М ени 
уйламадингми?
— Нега? Нима курсатган кароматларинг учун уйла- 
шим керак? 
Т агим га 
и ном арка 
олиб бериб 
куйдингларми? Чунтагимни долларга тулдирдинглар- 
ми? A-а, тулдирдингларми?! — дея бак,ириб юборди 
Акром.
— Лекин, болам, биз хам кулимиздан келгунча 
хдракат к,иляпмиз. Аданг касалхонага тушиб к щ м а- 
ганида, балки...
— Хеч бало булмасди! — дея онасининг гапини 
булганча кулини \авода силкитди Акром. — Хеч 
нарса! Касалхонага тушмасидан олдин хам нукул 
кулогимга матал ук^ган!
Назира опанинг нафас олиши тезлашди. Кузини 
чирт юмди. Бир кули билан секин растага суянди.
— Опа, опа, — дея унинг ёнига югуриб келди 
Дилдора. — Хаммаси яхши булади, опа! М ени унак,а 
куркдгманг...
Назира опа бир кулини к,изнинг елкасига куйиб, 
унинг гапини бош ини кдширлатганча тасдиьугади.
— Уф-ф! — деди пешонасини тириштирган Ак­
ром. — Хар доим шунак,а, булардан бир нима сура- 
санг, дарров мазаси булмай колади.
— Одам онасига хам шундай дейдими? — деди 
Дилдора унга жавобан.
— Вой, сен менга atyi ургатяпсанми? — дея хунук 
иржайди Акром.
— Xa! Aíyi ургатяпман! Адангиз касалхонада 
o f h p
ётган булса, ойингиз...
* * *
87


Дилдора боцща гапирмади. Гапира олмади. «Хайф,
деди ичида, — буна^анги болага гапиргандан де- 
ворга гапирган минг марта афзал».
У Назира опани суяганча олиб бориб, стулга 
у щ и з -
ди. Сунг газсиз сув очиб, пиёлага куйди-да, аёлга 
тутк,азди.
— И кки култум ичиб юборинг, яхши буласиз, — 
деди юмшок, овозда.
— Дахшат. Хаммаси мен уйлаганимдан хам дах- 
шат. Беш-бегона, кучадан келган Kji3 менинг онам- 
га хушомад кдияпти. Яна менга 

Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   122




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish