N. R. Yusupbekov, D. P. Muxitdinov texnologik jarayonlarni modellashtirish va


 7 2 www.ziyouz.com kutubxonasi ^quvM quv



Download 10,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/229
Sana23.09.2021
Hajmi10,21 Mb.
#183066
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   229
Bog'liq
Texnologik jarayonlarni modellashtirish va optimallashtirish asoslari (N.Yusupbekov)

2 7 2

www.ziyouz.com kutubxonasi




^quvM quv



Uq m d P quv 

^

Hu , Z   _

  pf

/L,


agar  Re9,„.  >104  bo‘lsa,  x = 0,023,  w = 0,8;  agar  2300bo‘lsa,  x = 0,008 u -  0,9.  



  quvurlardagi  issiqlik  tashuv- 

chilarning  massa  sarfi;  d = d H - 2 SCT  -   quvurlaming  ichki  diametri; 



N  -  quvurlar soni;  Z  -  quvurlar fazosidagi yo‘llar soni.

Diametri  dH  va  balandligi    bo‘lgan  vertikal  quvurning tashqi 

yuzasida 

kondensatsiyalanuvchi 

bug‘ning 

issiqlik 

berish 

koeffitsiyentiga muvofiq



< W  = JW 13 

(5.43)


bu yerda,

D = 3.78

a

J ^ 3

l

 

(5.44)



V  l l f i p

Quvurlar  gorizontal  bo‘lgan  hollarda,  o‘xshash  tarzda  quyidagi 

nisbatga ega bo‘lamiz:

% „ ,r= D N ^ 

(5.45)


lckin

I

D = 2.02AP  ——  

(5.46)




P f i p

Bu  yerda,  L  -   quvur  uzunligi;  R  -   issiqlik  almashish 

apparatining  diametrik  kesimida  vertikal  quvurlar  qatorining 

joylashish koeffitsiyenti.

Issiqlik almashish yuzasi  G'  ning kattaligi quvurlar soni jVbilan 

bogMiqligi quyidagi  munosabat bilan  ifodalanadi:



F = J

]

h

 

(5.47)


l  2 

J

2 7 3

www.ziyouz.com kutubxonasi




Unda  issiqlik  almashish  yuzasini  aniqlash  masalasi  berilgan 

uzunlik  (balandlik)  va  diametrli  quvurlar  soni    ni  qidirish  bilan 

olib borilishi mumkin. Buning uchun  issiqlik uzatish tenglamasi

KFATqm,= G Prk 

(5.48)


yoki

K

1



— + Y -  + —

”d 0.rHNAT, 

G P r k

(5.49)


dan  foydalanamiz.  Bu  yerda, 

T,r  -   o‘rtacha  logarifmik 

harakatlantiruvchi  kuch;  GPrk  -   umumiy  issiqlik  yuklamasi; 

Y-I 

5  

f ir r

2 >“  = 'r J_ + rri  +rzi  -   quvur  devorlari  va  iflos  cho‘kma  termik 

qarshiliklarining yigMndisi.

(5,49)  tenglamaga  (5.42)  va  (5.43)  ifodalami  qo'ygach  u 

quyidagi ko‘rinishga o ‘tadi:

f ( N )  = — N-*'3+ ( y - + l - N ( r- ' ) - nd<>'-HATor  =0 

(5.50)






AJ 



GPrt

Oxirgi  tenglamani  issiqlik  almashish  apparatidagi  quvurlar  soni 



N  ga nisbatan mohiyati  oldinroq  ko‘rib o ‘tilgan oraliqni teng ikkiga 

bo‘lish  usuli bilan yechish  mumkin.  Quvurlar soni  N  aniqlangandan 

so‘ng  (5.47)  tenglamadan  zaruriy  issiqlik  almashish  yuzasi  G' 

aniqlanadi.

Issiqlik  almashish  yuzasini  (5.47)  tenglama  bo‘yicha  hisoblash 

uchun  oldindan  bir  qator  konstruktiv  parmetrlar  berilgan  bo‘lishi 

lozim,  aynan:  issiqlik  almashish  apparatining  tipi  (gorizontal, 

vertikal),  quvurlaming  diametri  dH,  yo‘llar  soni  Z  va  quvurlarning 

balandligi  (uzunligi)  N.  5.9-rasmda  issiqlik  almashish  apparatini 

hisoblash algoritmining blok -  sxemasi  keltirilgan.

Formula  bo‘yicha  a quv  hisob  issiqlik  tashuvchilaming  quvur

ichidagi  harakatining  turbulent  rejimini  kuchaytirish  uchun  zarur 

(x = 0,023,  w = 0,8).  Agar  tanlangan  diametr  va  balandliklarda 

quvurlar  sonining  hisobi  natijasida  o ‘lchamsiz  Reynolds  soni

274

www.ziyouz.com kutubxonasi




2300 5R e9„v -SlO4 

diapazonda  yotsa,  x = 0,008,  « = 0,9  yangi

c|iymatlarida  xuddi  shu  diametr  va  balandlikka  ega  quvurlar  soni 

uchun  issiqlik  uzatishni  qaytadan  hisoblash  zarur.  Dasturda  laminar 

rejim  uchun  a qm,  hisob  nazarda  tutilmagan,  shuning  uchun  ham

issiqlik  almashish  apparatining  konstruktiv  tavsiflari  (Z  sondagi 

quvurlaming  diametri  dH  va  quvuming  balanligi  N )  ni  tanlashda 

quvurlar  soni  N  ning  hisob  natijalari  Re?m, > 2300  shartni

bajarilishini ta’minlay olishi kerak degan  shartga duch kelinadi.

2-misol.  rektifikatsiya  kolonnalarining  boshlang‘ich  aralashma- 

larining  qobiq  -  quvurli  qizdirgichlarini  hisoblash.  Qizdirish  suv 

bug‘i 

bilan 


olib  boriladi. 

Kondensatsiyalanish  haroratidagi 

kondensatning 

fizik 


xossalari: 

issiqlik 

o ‘tkazuvchanligi

Ak  = 0.683  Vt/(m • K),  zichligi  p K  = 908 kg/m3,  solishtirma  bug‘la- 

nish  issiqligi  rk  = 2095000  J/kg,  qovushqoqligi  p k  =0,000177Pa-s, 

bug‘  sarfi  GP =0,170kg/s.  Quvurdagi  o‘rtacha  haroratli  suyuqlik- 

laming 


fizik 

xossalari: 

issiqlik 

o‘tkazuvchanligi



Xqm, = 0,458  Vt/(m - K),  qovushqoqligi  p qm. = 0,000534 Pa • s ,  issiqlik 

sig‘imi  c 

=3730J/(kg-K).  Quvur  devorlari  va  ifloslanishning

C

termik qarshiliklari  yig‘ indisi  2]^- = 0,000479 m2K/Vt.



A

Haroratlarning o‘rtacha  farqi  &r„,  =106°  C.  Suyuqlik sarfi 



gtp

  = 

0,973 kg/s.



Yechim.  Quvurining tashqi  diametri  d H  = 0.02,  yo‘llari  Z = 1  va 

quvur uzunligi  L = 3m  bo‘lgan gorizontal  issiqlik almashish apparati 

( r = l )   keltirilgan  variantni  ko‘rib  chiqamiz.  COND  bo‘yicha 

boshlang‘ich 

maMumotlarni 

kiritgandan 

so‘ng 

a ?„r=865,l 



Vt/(m2 K), 

aqmT0, =13118,3 

Vt/(m2K), 

K=584,5Vt/(m2K),

Re 


= 4674,4,  N=31  larni olamiz.

Ko‘rsatilgan  konstruktiv  tavsifli  issiqlik  almashish  apparatining 

l)av.ST  ga  mos  keladiganining  quvurlari  soni N=61,  ya’ni  quvurlar 

soni  l>o‘yicha zaxira yuza deyarli  ikki marta:

A = 6-1-~—  • 100% = 96.8%

31

2 7 5

www.ziyouz.com kutubxonasi



5.9-rasm.  Issiqlik tashuvchilaridan birining agregat holati o‘zgaradigan 

obi - quvurli issiqlik almashish apparatini hisoblash algoritmining

blok - sxemasi.

Issiqlik  almashish 

apparatining  uzunligini  2  m  gacha 

kamaytiramiz  va  qolgan  konstruktiv  tavsiflami  o‘zgarishsiz 

qoldiramiz.  Hisoblash  natijasida  a  

= 247,0  Vt/(m2K),  a qmor  =

15625,8Vt/(m2K),  K =  217,2  Vt/(m2K),  Re^. = 1161,1, N=124  lami 

olamiz.

Shunday  qilib,  quvurlar  uzunligining  kamayishi  ularning  sonini 

oshishi  va  Re 

sonini  kamayishi  (shuningdek   

ham)  ga  olib

keladi,  Re  soni  2300  dan  kam  bo‘ladi.  Ushbu  variant  maqsadga 

to‘g‘ri  kelmaydi.  Natijalar  tahlili  shuni  ko‘rsatadiki,  ikki  yo ili 

issiqlik  almashish  apparatlarini  hisoblashlarni  quvur  uzunligini  2  m 

qilib  olish  maqsadga  muvofiqdir.  Tashqi  diametri  dH =0,025  m 

boigan quvurli  issiqlik almashish  apparatini hisoblaymiz.  Hisoblash 

natijalari  quyidagicha: 

a qm=14(i,9  Vt/(m2K), 

a quvor=12628,1

Vt/(m2-K),  = 524,2 Vt/ (m2 K),  Ref;„„  = 5323,3,  N= 41.



2 7 6

www.ziyouz.com kutubxonasi




Dav.STga  mos  keluvchi  issiqlik  almashish  apparatining 

quvurlari  soni  N  =  52.  Shunday qilib,  quvurlar soni  bo‘yicha zaxira

52-41 

.

A = ——— 100% = 26.8%  ni  tashkil  etadi.  Bu  natijani  qoniqarli  deb



hisoblash  mumkin. 

Tanlangan  gorizontal 

issiqlik  almashish 

apparatining qobig‘i diametri  0,325  m,  dH  = 0,025  m, yo‘llar soni 2, 

quvurlar soni  52,  quvurlar uzunligi  2  m  va  issiqlik almashish  yuzasi 

8m2.


I ssiq lik   ta sh u v ch ila rin in g   a g re g a t  h o la ti  o ‘zga rm a yd ig a n  


Download 10,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   229




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish