Н. Маҳмудов, А. Нурмонов Ўзбек тилининг



Download 1,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/83
Sana21.02.2022
Hajmi1,64 Mb.
#29833
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   83
Bog'liq
Nizomiddin Mahmudov, Abduhamid Nurmonov. O'zbek tilining nazariy grammatikasi (sintaksis)

АНИҚЛОВЧИ 
Субстантив гап бўлакларининг белгисини ѐки қарашлилигини билдпрувчи шакл 
аниқловчи ҳисобланади. Масалан: 
Йўлакнинг қоқ ўртасида, девор тагидаги йиғма каравотда икки букилиб ўтирган, 
ранги сарғайиб кетган муштдеккина чол Шерзоднинг кўз ўнгига келди. (Ў. Ҳошимов) 
Аниқловчи предикат билан унинг аргументи сифатида муносабатга 
киришмавди. У предикат ва унинг бўш Ўринларини тўлдирувчи аргументларнкнг 
(асос) белгиси-йи билдириб, уларни кенгайтиради, бир нарсанинг мураккаб номини — 
дескриицияни ҳосил қилади. Аниқловчи ва аниқланмиш муносабати бир бутун ҳолда 
гап таркиби муайян синтактик вазиятни эгаллайди. Шунинг аниқловчи гапни 
бўлакларга ажратишнинг учинчи ташкил этади. Масалан, юқоридаги гапда гапнинг 
мазмуний ва тузилиш маркази бўлган предикат — Шерзоднинг кўз ўнгига келди 
ажратиладп Сўнгра бевосита предикат билан муносабатда бўлгаи унинг бўш 
ўринларини тўлдирувчи бўлакларда белгиланади. Хусусан, субъект валентлигини 
тўлдирувчи қуйпдап, бўлак мавжуд: йўлакнинг қоқ ўртасида, девор тагидаги йиғма 
каравотда икки букилиб ўтирган, раиги сарғайиб кетган муштдеккина чол. 
1. Ўзбек тнлининг грамматикаси. II том, 148-бет. 
2 Убаева Ф. Ҳол категорияси. Топгкент. 
www.ziyouz.com kutubxonasi


55 
Ундан сўнг субъект валентлигини тўлдириб келган қисм ўз ичида яна бўлакларга 
ажратилади. Жумладан, субъект валентлигиии тўлдириб, эга синтактик вазиятида 
келган чол бўлаги мўштдеккина ранги саргайиб кетган, йўлакнинг қоқ ўртасидаги 
йиғма каравотда ўтирган каби сифатловчиларви олиб кенгайган ва предметнинг 
мураккаб номини — дескрипцияни ҳосил қилган. Шунинг учун ҳам бўлинишнинг 
учинчн босқичида дескрипцмя таркибий кисмларга ажратилади. 
Кўринадики, аниқловчи гап тузилишининг эмас, балки гап тузилишида бир 
унсур сифатида функциялашувчи дескрипциянинг ички тузилиши унсуридир. Шунинг 
учун ҳам бу унсур предикат ва унинг аргументлари ўртасидаги муносабат сифатида 
қаралувчи гап тузилиши учун нофункционалдир. 
Айрим гап бўлаклари гап тузилишининг унсурлари ҳиособланар экан, у ҳолда 
аииқловчи гап тузилишининг эмас, придикатнинг мураккаб номи бўлгаи дескрипция 
тузилишининг унсури бўлишлиги учун гап бўлаги бўла олмайди
2


Download 1,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish