Н. Маҳмудов, А. Нурмонов Ўзбек тилининг


синтаксис учун синтактик шакл



Download 1,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/83
Sana21.02.2022
Hajmi1,64 Mb.
#29833
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   83
Bog'liq
Nizomiddin Mahmudov, Abduhamid Nurmonov. O'zbek tilining nazariy grammatikasi (sintaksis)

синтаксис учун синтактик шакл белгиловчи роль ўйнайди. Морфологик шакл эса 
муайян синтактик шаклнинг ички томонини кўрсатади. Синтактик шакл 
бирлаштирувчилик, морфологик шакл эса фарқловчилик хусусиятига эга. Яъни 
маълум синтактик шакл бжр неча морфологик шаклларни бирлаштириш асосида 
майдонга келади. Айни пайтда шу синтактик шаклнинг ички фарқли 
белгиларини 
аниқлашда 
нинг 
қандай 
морфологик 
шаклга 
таянганига 
асосланилади. Сиятактик шакл морфологик шакл асосида вужудга келганлиги 
учун морфологик шакл синтактик шаклнинг ичктг мундарижасини белгилайди. 
Морфологик шакл синтактик шакл ичида ўзининг зазифасини бажаради. Демак, 
морфологик шаклнинг вазифа олиш шароити син-тактик шаклдир. Ўз навбатида, 
синтактик шаклнинг вазифа олиш шароити жумла саналиб, жумланинг 
мундарижасини синтактик шакллар белгилайди. 
Маълум синтакткк вазиятда ҳар қандай морфологик шакллар эмас, балки шу 
вазиятга мувофиқ келувчи морфологик шакллар тизими мавжуд бўлади. 
Масалан, эга синтактик вазиятида бош келишикдаги от, отлашган сифат, сон, 
олмош ва бошқа морфологик шакллар кела олади. Бу морфологик шакллар 
тизимидан (парадимасидан) бири маълум синтактик вазият учун кўпроқ 
хосланган бўлади. Хусусан, эганинг морфологик шакллар тазимидан бош 
келишикдаги от эга синтактик вазияти учун кўпроқ хослангандир. Бу эса 
морфологик шакл билан синтактик вазиятнинг маълум даражада ўзаро 
боғлиқлигини таъмиялайди. 
www.ziyouz.com kutubxonasi


36 
X р а к о в с к и й В. С. Кьпцепция членов предложения в охМ язь1кознании 
XIX века. — Грамматическпе концепции в зькошании XIX века. Л., 1985, с.124; 
Ўзбек тилшшнг грамматикаси. П Синтаксис. Тогакент, 1976, 207-бет. 
1
Л о м т е в Т. П. Структура предложения в современиом рус ском язнке. МГУ, 
1979, с. Ш. 
www.ziyouz.com kutubxonasi


37 

Download 1,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish