Н. Маҳмудов, А. Нурмонов Ўзбек тилининг



Download 1,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/83
Sana21.02.2022
Hajmi1,64 Mb.
#29833
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   83
Bog'liq
Nizomiddin Mahmudov, Abduhamid Nurmonov. O'zbek tilining nazariy grammatikasi (sintaksis)

нималар қилмаяпти. (О.Е.), ў ѐки бу воқеадан таъсирланиш). Наҳотки дарѐлар оқар 
тескари? (Ғ.Ғ), маълум воқеани амалга оширишга даъват этиш (Кирмайсизми?) бўлади. 
Шунга мувофиқ, шакл ва мазмуни номутаносиб бўлган сўроқ гаплар икки гуруҳга 
бўлинади: 
1)сўроқ-дарак гаплар; 2) сўроқ-буйруқ гаплар.
1
1
А л и е в У. Б. Синтаксис карачаева-балкарского язьша', 1972, с. 28 
 Айрим тадқиқотларда ҳар иккиси бир умумий ном — рито-рик сўроқ гаплар 
остида бирлаштирилади. Каранг: Совре-менньш татарский литературньга язнк. М., 
1971; с; 56; А Ҳ* м е д о в А. Функциональнне типьх вопросительннх предлг'-жений п 
узбекском язъше //Опмт экспериментального структурного изучения язьтков. Ташкеит,
1982, с. 71—76: 
Сўроқ-дарак гаплар 
Дараье мазмунини ифодаловчи сўроқ гапларга сўроқ-дарак гап дейилади. 
Сўроқ-дарак гаплар шакл томонидан таркибида сўроқ воситалари иштирок этиши 
белгисига кўра сўроқ гаплар билан парадигматик муносабатга киришса, мазмуни 
жиҳатдан маълум воқеа, белги-хусуспят ҳақида хборот бериш белгисига
кўра дарак гаплар билан парадигматик муносабатга киришади. Бундай 
гапларда шакл ва мазмун ўртасида кўпинча икки белги асосида зиддият
мавжуд бўлади: биринчидан, ифода мақсадига кўра зиддият (сўроқ шакли 
орқали дарак маъносининг ифодаланиши), иккинчидан, тасдиқинкор белгисига 
Кўра зиддият (тасдиқ шакл орқали инкор ифодаланшпя, аксинча, инкор шакли 
орқали тасдиқ ифодаланиши) Масалан: 
Шеърдан баҳра олмаган ким? (Уйғун) Шеърдан ҳамма баҳра 
олади. Пичоқни шу Холмат урадими? (Ҳамза) Пичоқни Холмат 
уролмайди. 
Парадигма аъзолари ўртасидаги фарқли белги шуки, сўроқ гап шакли
орқали ифодаланган тасдиқ ѐки инкор маъноси сўроқ гап орқали
ифодаланган тасдик ѐки иякор маъносидан кучлироқ ифодаланади. Яъни 
сўроқ шаклида пропозитив маъно устига коннотатив маъно қўшилади.
Демак, бу икки парадигма аъзоси ўзаро коинотатив маънонинг бор-
йўқлигига кўра фарқ-ланади. 
Сўроқ-буйруқ гаплар 
Буйруқ мазмунини ифодаловчи сўроқ гаплар сўрок-буйруқ гап 
ҳисоблакади. 
Сўроқ-буйруқ гаплар шакл томонидан сўроқ воситаларнинг иштирок этишита
кўра сўроқ гап ҳисобланса ҳам, лекин у мазмунан буйруқни ифодалайди.
Шунинг учун ҳам буйруқ гаплар билан мазмуиий парадигматик муносаоатга 
киришади. Масалан, Оқ айиқларни кўрмай-сизми; (Мирмуҳсии) — Оқ 
айиқларии кўринг. буйруқ гапларда ҳам шакл ва мазмун ўртасида икки хпл
зиддият мавжуд бўлади: 1) ифода мақдига кўра зиддият (сўроқ шакли 
орқали буйруқ мазмунинг ифодаланиши), 2) тасдиқ-инкор белгисига (сўроқ
гапнинг бўлишсиз шакли орқали ахборот ифодалаш ѐки бўлишли шакли
орқали  хборот ифодалаш). сўроқ гап шакли орқали бери Услубпй қимматга эга
бўлади. Сўроқ гап шакли орқали ифодаланган буйруқ мазмунини буйруқ гап шак лн 
орқали ифодалаиган буйруқ мазмунига нисбатан майинроқ бўлади. 
www.ziyouz.com kutubxonasi


31 

Download 1,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish