Н.Қ. ЙЎлдошев, В. И набоков, О. А. Арипов, О. АҲмедов



Download 2,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet111/146
Sana23.02.2022
Hajmi2,66 Mb.
#118454
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   146
Bog'liq
menezhment nazariyasi

10.2. Таъсир ва ҳукмронлик 
Раҳбар, меҳнат жамоасини бошқара туриб, унга таъсир кўрсатади, 
натижада қўл остидагиларнинг ҳулқи ва улар ўртасидаги ўзаро муносабатлар 
ўзгаради. Ёрдамида битта шахс бошқасига таъсир кўрсатиши мумкин бўлган 
аниқ воситалар энг турли туман: пичирлаб айтилган сўровдан ишдан 


343 
бўшатиш билан қўрқитишгача бўлиши мумкин. Бу таъсир мақсадга йўнал- 
тирилган, самарали бўлиши учун раҳбар ҳукмронликни қўллаши керак.
Ҳукмронлик – бу бошқа одамлар ҳулқига таъсир кўрсатиш 
имкониятидир. Ҳукмронлик якка шахсга, гуруҳга ва умуман ташкилотга 
тегишли бўлиши мумкин. Ташкилий жараѐнни ҳукмронлик сифатида 
белгилаш қуйидагиларни кўзда тутади: 

ҳукмронлик- бу унинг фойдаланувчисида мавжуд бўлган салаҳиятдир, 
яъни у нафақат қулланаѐтган вақтда мақжуд бўлади; 

ҳукмронликда ким фойдаланиши ва у кимга нисбатан қулланишининг 
ўртасида ўзаро боғлиқлик мавжуд; 

ҳукмронлик қўлланиланаѐтган шахс ҳаракатларнинг баъзи бир 
эркинлигига эгадир.
Замонавий ташкилотда амалда ҳеч ким битта шахснинг бўйруғига фақат 
у бошлиқ бўлганлиги учун тўлиқ бўйсунмайди. Бунинг устига, нафақат қўл 
остидагини раҳбарга, балки раҳбарнинг ҳам қўл остидагига боғлиқлиги 
мавжуд. Шунинг учун жамоа (гуруҳ)ни мувофиқ фаолият юритишини 
таъминлаш учун ҳукмронликни муносиб тарзда қўллаш зарур. 
Ҳукмронлик мавжуд бўлиши , аммо ундан фойдаланилмаслик мумкин. 
Агар ходим қоидалар бўйича ишласа, унда бошлиқда унга нисбатан мавжуд 
бўлган ҳукумронлигини қўллашга зарурият йўқ. 
Раҳбар ҳукмронликка эга бўлиши учун ижрочи учун аҳамиятга эга 
бўлган ниманидир назорат остида ушлаши керак, бунинг натижасида 
раҳбарга боғлиқлик вужудга келади. Бу физиологик ва ижтимоий эҳтиѐжлар, 
ҳимояланиш, ҳурмат қилиниш ва ўзини ўзи ифода қилишга эҳтиѐж бўлиши 
мумкин. 
Шунинг муносабати билан ҳукмронликнинг қўйидаги турлари 
ажратилади

Download 2,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish