Mustaqillik yillarida Qoraqalpoo’iston Respublikasi



Download 0,67 Mb.
Sana19.05.2022
Hajmi0,67 Mb.
#604891
Bog'liq
Презентация Microsoft PowerPoint

Mustaqillik yillarida Qoraqalpog’iston Respublikasi

Reja:

1.Mustaqillik yillari Qoraqolpoo’iston Respublikasining iqtisodiy yangilnishi.

2.Qoraqolpoo’iston Respublikasida qishloq xo’jaligi sohasidagi o’zgarishlar.

3.Ma’naviy-madaniy sohadagi o’zgarishlar.

4.Mustaqillik yillari Qoraqolpoo’iston Respublikasida ekologik ahvolni yaxshilash borasida davlat siyosati.

ЎЗБЕКИСТОН МУСТАҚИЛЛИГИ ЙИЛЛАРИДА ҚOPAҚAЛПОҒИСTOH ДАВЛАТЧИЛИГИ ТАРАККИЁТИ

  • XX асрнинг бошларида Марказий Осиё халкдари сиёсий, иктисодий, ижтимоий ва маданий ҳаётида катта узгаришлар берди. 1924 йили Туркистон АССРнинг Амударё вилояти ва Хива хонлигининг Хужайли ҳамда Кунгирот туманлари худудида Ko30fhctoh АССР таркибида Коракалпогистон Автоном вилояти ташкил этилди.
  • У 1930 йилдан РСФСР таркибига кирди. 1932 йилда Коракалпогистон Автоном Республикасига айланди. Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академиясининг Коракалпогистон булими биноси Корақалпоклар тарихида 1936 йил муҳим сиёсий вокеалар йили сифатида абадий колади. Чунки, йили улар такдирларини Узбекистон ССР таркибига кириш билан белгилади ва уз танлаган йулининг истикболли эканлигини курсата олди.

Berdaq nomidagi Qoraqalpoq davlat musiqali teatrining bugungi va oldingi qiyofasi

СССР таркдлиб кетганидан сунг мустакил Узбекистон таркибидаги суверен Коракалпогистон Республикаси макомини

  • СССР таркдлиб кетганидан сунг мустакил Узбекистон таркибидаги суверен Коракалпогистон Республикаси макомини
  • олди. Бу табиий щциса эди. Чунки, асрлар мобайнида корақалпоклар билан узбек халки уртасида дустлик, кардошлик муносабатлари карор топган, турмуш тарзлари ва дунёкарашларида муштараклик вужудга келган эди. Орол буйи кенгликларида Кадимий узбек ва Коракалпок аждодлари биргаликда яшаб, меҳ-
  • нат килишди. Узларининг тараккнёт йулларини босиб утишди.
  • Кадимий туркий кавмнинг икки шажараси йиллар мобайнида ҳакикий ога иничилик фазилатларини курсатдилар, узаро муносабатларни чукурлаштирдилар.

ИКТИСОДИЙ ТАРАҚҚИЁТ Узбекистонда олиб борилаётган иктисодий ислохотларни амалга оширишда куп миллатли Коракалпогистон халкининг, ана шу муътабар юрт кишиларининг х,ам муносиб ҳиссаси бор. Шу боис мамлакат хукумати бу масалада Коракалпогистон Республикасини х,ар томонлама куллаб-кувватламокдаки 1996 йили ушбу максадлар учун 10 миллиард сум маблаг ажратилди. Бу Коракалпогистон миллий даромадининг 55 фоизини ташкил Килади. Бундан ташкари, Коракалпогистонга берилаётган моли- явий ёрдам мжкдори 1994 йилга нисбатан 18 баробар купайди. Бугунги кунда Узбекистон марказий бюджетидан Коракал- noFHcroura берилаётган субвенция, яъни молиявий ёрдам микдо- ри 9 миллиарддан ошик сумни, ёки бутун Коракалпогистон бюд- жети харажатларининг 75 фоизики ташкил этмокда.

ИЖТИМОИЙ СОҲАНИ РИВОЖЛАНТИРИШ Мустакиллик илларида республикада ижтимоий сохдлар ривожланишига эътибор кучайди. 1991 — 1996 йилларда Крракал- погистон Республикасида маълум демографик узгаришлар руй берди. Тугилиш (минг киши ҳисобида) 1991 йилдан 36,4 дан 1996 йилда 25,0 кишига кискарди. Тугилишнинг камайиши уз урнида республика аҳолисининг усиш даражасига таъсир этди. Жумладан. Узбекистоннинг вилояглар ичида аҳоли усиши энг паст булган Тошкент вилоятидан (23,4) пасайиб кетди (18,6). Демо- график узгаришнинг асосий сабабларидан бири тугилишнинг камайиши, ахолининг ижтимоий-иктисодий ва экологик яшаш шароитларига борликдир.

ХАЛК, ТАЪЛИМИ, ФАН ВА МАДАНИЯТ


Коракалпок халки кадимий ва бой тарихга эга. Унинг миллий
маданияти, жозибали санъати, мумтоз'адабйёти, кадрият-
лари, удум ва анъаналари оламга машхурдир.
Мустакиллик туфайли коракалпок халки жуда куп кадри-
ятларини кайта тиклаш имкониятига эга булди. Адолат ва тенг-
лик, озодлик ва эрк учун курашган Ерназар Олакуз, Оллаёр
Дустназаров сингари халк каҳрамонларининг — жасоратли, ут
юракли коракалпок фарзандларининг орзу-армонлари амалга
ошди.
Миллий маданият ва маънавиятнинг карор топишига, коракалпок
халкининг классик шоирлари Бердак, Ажиниёз боболар
ижодий меросларининг тула тикланишига, азиз хотиралари-
нинг улугланишига йул очиб берди.

Собир Камолов, раҳматли Чаржау Абдиров каби йириколим- лар Узбекистон фани ривожига жуда катта ҳисса кушдилар. Мустакиллик йилларида Коракалпогистон маданий х,аётида ҳам жиддий узгаришлар х,акида ran кетганда, аввало халк таъ- лими тизимида юз берган узгаришларни таъкидлаш уринли. Бугунги кунда республика халк таълими тизими миллий уйго- ниш, ижтимоий-иктисодий ва маънавий ривожига хизмат Килишда етакчи рол уйнамокда. Республикада янги типдаги урта умумтаълим муассасала- 146 ри — лицейлар, гимназиялар ва алохида фанларни чукурлашти- рилган холда укитиладиган мактаблар тез ривожланмокда. 1996 йил охирида республикада 743 та умумтаълим мактаби фаолият курсатди, шу жумладан, айрим фанларни чукурлаштирилган ҳолда укитиладиган мактаблар 1991 йилда 31 та булган булса, 1996 йилда 169 тага етди, лицей ва гимназиялар 19 тага етди.


Download 0,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish