Мундарижа


III BOB. IQTISODIYOTNI MODERNIZATSIYALASHDA SUG’URTA



Download 1,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/34
Sana29.06.2021
Hajmi1,37 Mb.
#104407
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   34
Bog'liq
sugurta kompaniyalari moliyaviy resurslarini boshqarish masalalari

III BOB. IQTISODIYOTNI MODERNIZATSIYALASHDA SUG’URTA 

KOMPANIYALARI MOLIYASINI SAMARALI TASHKIL ETISHNI 

TAKOMILLASHTIRISH YO’LLARI 

 

3.1.Sug’urta kompaniyalari moliyasini samarali tashkil etishda investitsiya 

faoliyatini takomillashtirish yo’llari 

 

Oxirgi  yillarda  O z e i t   a   ug u ta  faoliyatini  amalga  oshirishning 

huquqiy  asoslari  takomillashtirildi.  Buning  natijasida   ug u ta  bozoriga  yangi 

 ug u ta  maxsulotlari  olib  kirildi  va  amalda  tadbiq  etildi.  Ya  i  2008  yil  21 

aprelida  “Transport  vositalari  egalarining  fuqorolik  javobgarligini  majburiy 

 ug u tala    t  g  i i a”gi  va  2009  yil  17  aprelida  “Ish  beruvchining  kasbiy 

javobgarligini  majburiy   ug u tala    t  g  i i a”gi  qabul  qilingan  Qonunlardir. 

Mazkur  qonunchilik  me y  iy  hujjatlarni  qabul  qilinishi   ug u ta  kompaniyalari 

moliyasini  yanada  samarali  tashkil  etishda  hamda  ularning  investitsiya  faoliyatini 

amalga  oshirishda  juda  muhim  ahamiyatga  kasb  etdi.  2002  yilning  5  aperldagi 

Ikkinchi chaqiriq O z e i t   Respublikasi Oliy Majlisining VIII-sessiyasida qabul 

qilingan “Sug u ta faoliyati t  g  i i a”gi qonunning 6-moddasida  ug u tal    ila  

maxsus  vakolatli  davlat  organi  belgilaydigan  tartib  va  shartlarda  investitsiya 

faoliyati bilan   ug ulla i  la iga ruxsat berilgan. 

O z e i t   Respublikasi Moliya  Vazirligi tomonidan 2000 yilning 28 iyunida 

66-sonli  buyruq  bilan  tasdiqlangan  “O z e i t    Respublikasi  xududida   ug u ta 

tashkilotlarining  zahiralarini  joylashtirish  t  g  i i agi  vaqtinchalik  nizomi”ni  952-

raqam bilan davlat    yxatiga olingan edi. Ushbu nizom 2000 yilning 5 avgustidan 

yuridik kuchga kiritilgan    li  2005 yil 31 dekabrgacha amal qildi. 

Mazkur  nizom    z  kuchini  y  q ti    Moliya  Vazirligi    tomonidan  zamon 

talablariga  javob  beradigan,  rivojlangan  davlatlar  tajribasidan  kelib  chiqqan  xolda 

yangi  nizomni  ishlab chiqilishini talab etdi. 2006 yilda  ug u ta kompaniyalarining 

  z  rezervlarini  tashkil  etish  va  investitsiyalash,  kompaniyalarning  tshlov 

qobiliyatini aniqlash    yi  a ikkita nizom qabul qilindi: 

O z e i t    Respublikasi  Moliya  Vazirligi  tomonidan  tasdiqlangan,  2006  yil 

22  aperlda  №1565-raqam  bilan  davlat     yxati a     tga   “Alohida   ug u ta 




 

43 


tavakkalchiliklari     yi  a  majburiyatlar,  jami  majburiyatlarning  y  l  q  yila iga  

eng     p  xajmini  va   ug u tal    ila  i g  t  l    qobiliyati  me y  la i i  aniqlash 

tartibi t  g  i i a Nizom”, 2006 yil 2 maydan kuchga kirgan; 

O z e i t   Respublikasi Moliya Vazirligi tomonidan tasdiqlangan, 2006 yil 6 

mayda №1571-raqam bilan davlat    yxati a    tga  “Sug u tal    ila  tomonidan 

 ug u ta zahiralarini shakllantirish  hamda joylashtirish tartibi va shartlari t  g  i i a 

Nizom”, 2006 yil 16 maydan kuchga kirgan. 

Ushbu  nizomda   ug u ta  tashkilotlarining  investitsiya  faoliyati  davlat 

tomonidan  tartibga  solingan.  Jumladan,  unda  Respublika  iqtisodiyotida  ustav  va 

 ug u ta ma lag la i qismini investitsiyalash qonunchilik y  li bilan belgilanishi va 

quyidagi asosiy talablarga javob berishi lozimligi      ati    tilga . 

Shuningdek  O z ekiston  Respublikasi   ug u ta  kompaniyalari  yuqoridagi 

№1565  nizomga    z  ma lag la i i  diversifikatsiya,  qaytuvchanlik,  foydalilik  va 

likvidlilik printsiplari asosida joylashtiradilar. 

2006  yil  22  aprelda  qabul  qilingan  №1565  Nizom,   ug u ta  kompaniyalari 

tomonidan 

olinishi 

mumkin 


   lga  

majburiyatlarining 

chegaralari, 

 ug u tal    ila  i g  t  l    qobiliyati  masalalarini    z  ichiga  qamrab  olgan. 

Mazkur  nizomda  keltirilgan  ayrim  muhim  masalalarga  t  xtali     ti    maqsadga 

muvofiq muvofiqdir. 

Nizomga      a  alohida   ug u ta  shartnomasi     yi  a   ug u tal    i 

majburiyatlarining  y  l  q  yila iga   eng     p  hajmi    z  ma lag la i  va   ug u ta 

zahiralarining  10%  dan  oshmasligi  lozim.  Sug u tal    i  ushbu    me y   a   ortiq 

majburiyatni,  qabul  qilingan  majburiyat     yicha  ortiqcha  tavakkalchilikni  mazur 

Nizomga  muvofiq  ravishda  qayta   ug u tala ga   holda  qabul  qilishi  mumkin. 

Alohida  tavakkalchilik     yi  a   ug u tal    i i g  majburiyatlari  t  la ga  

 ug u ta mukofotiga proportsional tarzda aniqlanadi, agarda  ug u ta shartnomasida 

alohida  tavakkalchiliklar     yi  a   ug u tal    i i g  majburiyatlari  hajmi 

     atilmaga     lga  taqdirda. 

Mazkur Nizom maqsadida  ug u tal    i i g jami majburiyatlari deganda biz, 

5 ta eng katta tavakkalchiliklar    yi  a  ug u tal    i majburiyatlarining eng    p 



 

44 


hajmi  tushiniladi.  Umumiy   ug u ta  ta m g i a   ug u tal    i i g  jami 

majburiyatlari  hajmi    zli   ma lag la i  miqdorining  ikki  barobaridan  oshmasligi 

shart. 

Sug u tal    i i g  t  l    qobiliyatini  aniqlash  uchun  oxirgi  hisobt  sanasiga 

 ug u tal    i i g  balans  ma lum tla i,  shuningdek,  hisob-kitob  asosida 

aniqlanadigan  ma lum tla  a   foydalaniladi.  Sug u tal    i i g  t  l    qobiliyati 

     at i  i  mazkur  Nizom  asosida      atilga    ug u tal    i  tomonidan  qabul 

qilingan  majburiyatlar  va  likvidligi  hisobiga  olingan  aktivlar     ta i agi  nisbat 

me y  la i i g  bajarilishi  hisoblanadi.  T  l    qobiliyatini   ug u ta  faoliyati 

hajmlariga  muvofiq  ravishda  ta mi la    uchun   ug u tal    ila   y  l  q  yila iga  

aktivlarning  haqiqiy  hajmi  darajasini  belgilangan  tartibda  muvofiqlashtirib  borishi 

zarur. 


Respublika   ug u ta  kompaniyalarida   ug u ta  zahiralarni  shakllantirish 

O z e i t    Respublikasi  Moliya  Vazirligi  tomonidan  tasdiqlangan,  2006  yil  6 

mayda  №1571-raqam  bilan  davlat     yxati a     tga   “Sug u tal    ila  

tomonidan   ug u ta  zahiralarini  shakllantirish  hamda  joylashtirish  tartibi  va 

shartlari t  g  i i a”gi Nizomga asosan amalga oshiriladi. 

Sug u ta  zahiralarining  shakllanishi     yi  a  quyidagi  qonun  qoidalar 

mavjud:  

-  hamma zahiralar maxsus hisob-kitoblar asosida shakllanadi;  

-  zahiralar  ug u ta olib borayotgan valyutada shakllanadi;  

-   ug u ta zahiralari xar bir aniq t  la   muddatiga shakllanadi; 

- zahiralar  faqat  ug u ta shartnomasi b  yi  a emas, qayta   ug u tala   a 

qabul qilingan shartnomalar    yi  a ham shakllanishi mumkin. 

Sug u tal    ila    ziga qabul qilgan  ug u ta majburiyatlarini bajarish uchun 

yig ilga    ug u ta  mukofotlaridan  kelgusida   ug u ta  t  l  la i  uchun  barcha 

sug u ta turlari    yi  a kerakli  ug u ta zahiralarini shakllantirishadi. Sug u ta 

zahiralari   ug u tal    i i g   ug u tala u   ila   bilan  tuzgan   ug u ta 

shartnomalari     yi  a  shu  vaqtdagi  bajarilmagan  majburiyatlarining  hajmini 

     ati  turadi. Shuningdek  ug u ta kompaniyalarining  investitsion  faoliyatlarni 




 

45 


moliyalashtirishga  y   alti ilga   ma lag la i  yildan-yilga     i   bormoqda  (3.1.1-

rasmga qarang).    




Download 1,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   34




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish