Мундарижа: Кириш


Штуцерлар диаметри хисоби



Download 300,48 Kb.
bet11/19
Sana02.03.2022
Hajmi300,48 Kb.
#479379
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   19
Bog'liq
БМИ 1 СО конвектори

7.3 Штуцерлар диаметри хисоби.

  1. Конверсияланган газни кириши учун штуцер диаметри.

d = = 0.86 м
стандарт бўйича d= 800 мм деб оламиз.

  1. Конверсияланган газни чикиши учун штуцер диаметри

d = =0.87 м
стандарт бўйича d = 800 мм деб оламиз.
7.4 Механик хисоб.

  1. CO конвертори деворининг қалинлиги қуйидагиформула ёрдамида топилади

δ= +Cк+Cб
бу ерда: П – ишчи босим, Д – ички диаметр, τп – рухсат этилган юклама, φ- пайвант чок коэффициенти (м),Cк – коррозия коэффициенти, м, Cт­ – бутлаш коэффициенти, м
δ = м ёки; 20 мм.

  1. СО конвертори эллиптик тубининг қалинлиги қуйидаги формула ёрдамида топилади.

δ= +Cк+Cб
бу ерда ; cосα – конус бурчаги
δ= +0.001 + Сб= 0.002 м, ёки; 20 мм
Гидравлик хисоб.

  1. Метан конверторининг гидравлик қаршилиги қуйидаги формуладан топилади.

∆Р= λ
Бу ерда; λ – қаршилик коэффициенти, Н – катализатор қатлами баландлиги, м; де – эквивалент диаметри, ώ2 – газнинг тезлиги м/с , ρ – газнинг зичлиги, кг/м3 .
Ишқаланиш коэффициенти қуйидагича топилади:
λ =
Рейнольдс критерийсини қуйидаги формуладан топилади:
Ре = ω2* де* ρ/μ = (3,14*1,293*2)/0,80*10-3 = 10991
У холда λ = = 1,28
Юқоридаги қийматларни ўрнига қўйиб, қуйидаги натижани оламиз.
∆Р= λ = 1,28 * = 1674 Па
7.5 Асосий жихознинг баёни
Иккинчи босқич СО конверторининг асосий вазифаси - СОни тўлиқ конверсиялаб, уни СО2 кўринишига келтиришдан иборат. Углерод оксидини конверсиялаш босқичидаги мухим қурилмаларга конверторлар киради. Саноатда кўпинча икки типдаги: аксиал (қаватли) ва радиал реакторлар қўлланилади. Аксиал реакторлар конструктив жихатдан оддийлиги билан фарқланади. Радиал реакторлар эса анча мураккаб тузилишга эга бўлиб, қатор технологик ва эксплуатацион устунликларга эга. Уларга кичик гидравлик қаршилик, катализатор қатламида газнинг текис тақсимланиши, ҳамда эксплуатация даври деярли ўзгармайди. Қуйида 2-босқич СО конверторининг техник тавсифлари келтирилган. Қурилма таркибида углероди кам бўлган пўлатдан таёрланиб, вертикал холатда жойлашган. Аппаратнинг юқори қисмида аралаштириш компресси бўлиб, у эритиб қуйиш йўли билан бириктирилган, пастки қисмида эса сферик ёки конуссимон туб билан томомланади. Аппаратни ички қисми иссиққабардош бетон ( футеровка) билан қопланган.
Реактордаги жараён термопаралар орқали назорат қилиб борилади, яъни реакцион оқимнинг киришда, катализатор қатлами ва реактордан газларнинг чиқишида ўрнатилган саноат реакторларнинг айрим хусусият, кўрсатгичлари келтирилган. Ташқи диаметр – 3.29м; баландлик - 13.78 м; катализатор хажми – 44.25 м2 ; ютувчи хажм – 4.75 м3 ; хажмий тезлик – 2030-2080 с-1; катализаторсиз оғирлиги – 117158 кг атрофида бўлади.
Углерод оксиди конверсияси учун юборилаётган конвертланган газнинг иссиқлиги қозон утилизаторда буғ олишда фойдаланилади.
Юқори босим остида ишлатиладиган шахтали реакторларни қопламаларига ишлатиладиган иссиққа бардошли кимёвий таркибли бетонларга асосий қўшиладиган уларни таркибида SiO2 миқдорини кам бўлиши билан характерланади. Юқори босимда юқори ҳароратда ишлатиладиган SiO2 сув буғи билан кремнийнинг учувчан гидратларини ҳосил қилади, кейинчалик бу қозон – утилизаторнинг иссиқлик алмашиниши юзаларига ва углерод оксид конверсиясидаги катализаторларнинг устига қаттиқ SiO2 холида ўтиради, бу эса қозон утилизаторида иссиқлик узатилишининг ва катализаторнинг активлигини кескин камайтиради.
Қопламнинг ички қатлами яъни буғ газ аралашмаси билан тўқнашадиган қисмида SiO2 нинг миқдори 1-3% дан ортмаслиги шарт. Реакторнинг ишончли ишлаши кўп томонлама қоплаш ( футеровка) нинг сифати билан аниқланади. Шунинг учун уларга қўйиладиган талаблар жуда юқори. Чуқур ёриқлар корпусни ҳавфли қизишига олиб келади, шунинг учун барча саноат қурилмаларининг корпуси ташқаридан сувли қоплама (рубашка) билан ҳавфсизлигини таъминлаш мақсадида қопланади.




  1. Download 300,48 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish