Мундарижа I боб. “Кўп тармоқли фермер хўжалигини ташкил этиш ва бошқариш” фанининг предмети, мақсади ва вазифалари 10


Асаларичиликда маҳсулотни кўпайтириш ва хизмат кўрсатишни ташкил этиш



Download 2,2 Mb.
bet144/185
Sana29.09.2022
Hajmi2,2 Mb.
#850844
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   185
Bog'liq
111 кўп тармоқ фермер хўж ташкил

12.4. Асаларичиликда маҳсулотни кўпайтириш ва хизмат кўрсатишни ташкил этиш


Асалариларнинг келиб чиқиши бўйича палентологик, ҳамда археологик маълумотларга асосланиб, бир қанча гипотезалар яратилган. эрамиздан 140-200 млн. йил илгари кўч ҳосил қилган асалариларни уясини археологлар топишган. Палентологик маълумотларга кўра, бундан 60-70 млн йил илгари, чанглатувчи ҳашоратлар мавжудлиги аниқланган, булар яъни асалариларга жуда яқин бўлган. Асаларичиликнинг дунёга келиши жуда узоқ вақтлар давомида одамларнинг ёввойи ариларнинг асалларини излаб топишлари билан чамбарчас боғлиқ. 1960 йили Испаниядаги Аранский ғорида топилган расмни (бунда одамларни асаларилар уясидан асал олиши тасвирланган) тарихига кўра асаларичилик бизнинг эрамизга қадар 3-3,5 ҳатто 5 минг йиллар олдин ривожланган экан. Маҳаллий асалари популяцияси хусусиятларини ўрганиш, бутун дунёда асаларичи олимларни қизиқтириб келмоқда. Бу борада ўтган асрда кўплаб илмий-тадқиқот ишлари ўтказилган. Хусусан, шарқий Европанинг тоғли худудларидаги иқлим шароитларига мослашган Краина зотли асалариларнинг Карпат тоғ ва тоғолди худудларидаги иқлим шароитларига мослашган Карпат популяциясини (Аветисян Г.А. ва бошқалар) тарқатиш ва уни алоҳида асалари зоти сифатида эътироф этишда (В.А.Гайдар 1986; В.И.Гайдар, И.А. Левченко 2003) кўпгина тарғибот ва тадқиқот ишлари олиб борилган. Ўзбекистонда асаларичилик ХVIII асрдан бошлаб ривожлана бошлаган. “Авесто” китобидан олинган маьлумотларга кўра Ўрта Осиёда бундан 3-3,5 минг йил илгари одамлар асаларичилик билан шуғилланган. Хоразм вилоятидан олинган археологик маьлумотлар буни тасдиқлайди.Бугунги кунда ҳам асаларичилик билан шуғулланиб келинмоқда. Асаларичиликниянада ришожлантириш учундастурлар тузилганлигини қуйидаги12.4.1 жадвалдан кўриб чиқамиз.
12.4.1-жадвалда кўп тармоқли фермер хўжаликларини ривожлантириш мақсадида асаларичиликга ихтисослашган фермер хўжаликларини ташкил этиш режа бўйича 689 та фермер хўжалиги бўлиб ҳақиқатда 304 та фермер хўжалиги ташкил этилди. Атиги 44,1 фоизга бажарилди. Фермер хўжаликларида боқиладиган асалари оиласи сони режа бўйича 28129 та режалаштирилган бўлиб, ҳақиқатда 13699 та бош оила ёки 48,7 фоизга бажарилган холос. Асаларичиликга ихтисослашган фермер хўжаликларини ривожлантириш учун тўлаб бериладиган маблағлар 38,0 фоизга ўзлаштирилган. Олдимиздаги асосий масала аҳолини арзон ва сифатили асалмаҳсулотлари билан таъминлашда чавоқларасалари оилалари сони янада кўпайтириш зарур.




Download 2,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   185




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish