Мундарижа 1


Ҳар бир технологик ўтиш учун допусклар



Download 1,05 Mb.
bet5/13
Sana25.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#301654
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
Kurs ishi

Ҳар бир технологик ўтиш учун допусклар:
Юпка утув учун 3=19 мкм
Тозалаб утув учун 2=60 мкм
Хомаки утув учун 1=160 мкм
Хом ашё учун заг=600 мкм

Оралиқ ўлчамларнинг қийматини аниқлаймиз:
Yupqa o`tuv учун dmin3=65.022 мм; dmax3=65.022+0,019=65,041мм;
Тозалаб йўниш dmin2=65,158 мм; dmax2=65,158+0.06=65,218 мм;
Хомаки йўниш dmin1=65,416 мм; dmax1=65,416+0.16=65,576 мм;
Хом ашё учун dmin заг=67,464 мм dmax заг=67,464+0.6=68,064 мм;

Қуйимларнинг оралиқ қийматларини аниқлаймиз:
Yupqa o`tuv учун
65,158 -65.022=0,136=136 мкм
65,218 -65,04=0,177=177 мкм
Тозалаб йўниб кенгайтириш
65,416-65,158=0,258=258 мкм
65,576 -65,218 =0,358=358 мкм
Хомаки йўниб кенгайтириш
67,464 -65,416 =2,048=2048 мкм
68,064 -65,576 =2,488=2488 мкм
Олинган натижаларни ҳисоблашлар жадвалига киритамиз.
Умумий қуйим қийматини ҳисоблаймиз:
2Z0min = 0.136+0.258+2,048=2,442 mm
2Z0max = 0.177+0.358+2.488=3,023 mm
Номинал қуйим қийматини топамиз
Z0ном=2Z0minзд =2442+700-19=3123 mm
dз ном= dд ном – Z0ном = 65,022 + 3,123 = 68,145 мм
Бажарилган ҳисоблашлар тўғрилигини текширамиз:

Юқоридагидан кўриниб турибдики ҳисоблашлар тўғри бажарилган ва уларни кейинги ҳисоб-китоблар учун қабул қиламиз.

65 тешикка механик ишлов бериш учун қуйимлар ва оралиқ ўлчамлар жойлашишининг график тасвири.
КЕСИШ ХОЛАТИ ЭЛЕМЕНТЛАРИНИ ХИСОБЛАШ
Кесувчи асбоб тўғрисида маълумот:
Кесувчи қисмининг материали: T15K6; асосий бурчак =950;
Кескич учининг радиуси r =1,0 мм; ГОСТ 18868–73
Хомаки ишлов бериш учун
1. Кесиш чуқурлиги хомаки ишлов беришда t=1 мм.
2. Суриш хомаки ишлов беришда Sо =0,6 мм/ об [4.364]
Кесиш тезлиги v қуйидаги эмперик формула орқали топилади

Бу ерда
Сv– кесиш тезлигининг коэффициенти, Сv=340 [4.368]
m, x, y – даража кўрсаткичлари; m=0,2, x=0,15, y=0,45 [4.368]
Т– кесувчи асбобнинг турғунлик даври, мин; Т=60 мин. [4.367]
Кv= Кмv Kпv Kиv
Кмv – ишлов берилаётган материални ҳисобга олувчи коэффициент, [3.359];

Кг=0,8 nv=1.0 =550 MPa
Kпv =0,8 хом ашё юзасининг ҳолатини ҳисобга олувчи коэффициент, [4.361]
Kиv =1,0 кесувчи асбоб материали ҳисобга олувчи коэффициент, [4.361]
Кv= 1,0 0,81,0 = 0,8

4. Шпинделнинг айланиш частотаси

6. Кесиш кучини қуйидаги формула бўйича ҳисоблаймиз:
.
Бу ерда:
Ср – кесиш кучининг доимийси, Ср =204 [4.373]
х, у, п – Даража кўрсаткичлари; х=1, у=0,75, п=0 [4.373 ]
Кр– кесиш кучини тузатиш коэффициенти
Кр = КмрКрКрКрК
Кмр; Кр; Кр; Кр; К–ишлов берилаётган материал ва кесучи асбоб параметрларини ҳисобга олувчи коэффициентлар.
n=0.75 [4.362]
Кмр=0.8 Кр=0,89; Кр=1; Кр=1,25; К=0.93 [4.374 ]

Кр =0.8 0.89 1 1,01,0 = 0,83

7. Кесиш учун сарфланадиган қувватни қуйидаги формула орқали ҳисоблаймиз, кВт,

8. Вақт бўйича суришни ҳисоблаймиз, мм/мин
SM=nдso =7880,6=473 мм/мин

9. Операцияни бажариш учун сарфланадиган асосий вақт қуйидагича топилади:
, мин
Бу ерда L–кесувчи асбобнинг ишчи юриш узунлиги, мм.
L=l+l1+y
Бу ерда
l – ишлов берилаётган юзанинг узунлиги, 105 мм;
l1 – кесувчи асбобни хом-ашёга яқинлашиш масофаси, l1=6 мм [5.300];
y – кесувчи асбобни хом-ашёдан чиқиш масофаси, мм; y =4.

10. Операция учун донабай вақт қуйидаги формуладан топилади:
Тштов
Бу ерда Тв–ёрдамчи вақт, мин;
Тву.с.з.о.уп.из.
Ту.с. – детални ўрнатиш ва ечиб олиш учун вақт, мин; Ту.с=0,11 [3.197]
Тз.о. – детални маҳкамлаш ва бўшатиш учун вақт, мин; Тз.о =0,024 [3.201]
Туп. – дастгоҳни бошқариш амалларини бажариш учун вақт, мин; Туп =0,025 [3.203]
Тиз.– Детални ўлчаш учун вақт; мин; Тиз =0,15 [3.207]
Тв=0,11+0,024+0,025+0,15=0,31 мин
Ишлов бериш учун оператив вақт Топ.1 = То+ Тв=0.06 + 0.31 =0.37 мин.
Тозалаб йўниш учун
Кесувчи асбоб тўғрисида маълумот:
Кесувчи қисмининг материали: T15K6; асосий бурчак =950;
Кескич учининг радиуси r =1,0 мм; ГОСТ 18868–73

1. Кесиш чуқурлиги tozalab ишлов беришда t=0.2 мм.
2. Суриш tozalab ишлов беришда Sо =0,14 мм/ об [4.364]
Кесиш тезлиги v қуйидаги эмперик формула орқали топилади

Бу ерда
Сv– кесиш тезлигининг коэффициенти, Сv=420 [4.368]
m, x, y – даража кўрсаткичлари; m=0,2, x=0,15, y=0,2 [4.368]
Т– кесувчи асбобнинг турғунлик даври, мин; Т=60 мин. [4.367]
Кv= Кмv Kпv Kиv
Кмv – ишлов берилаётган материални ҳисобга олувчи коэффициент, [3.359];

Кг=0,8 nv=1.0 =550 Mpa
Kпv =1,0 хом ашё юзасининг ҳолатини ҳисобга олувчи коэффициент, [4.361]
Kиv =1,0 кесувчи асбоб материали ҳисобга олувчи коэффициент, [4.361]
Кv= 1,0

4. Шпинделнинг айланиш частотаси

6. Кесиш кучини қуйидаги формула бўйича ҳисоблаймиз:
.
Бу ерда:
Ср – кесиш кучининг доимийси, Ср =204 [4.373]
х, у, п – Даража кўрсаткичлари; х=1, у=0,75, п=0 [4.373 ]
Кр– кесиш кучини тузатиш коэффициенти
Кр = КмрКрКрКрК
Кмр; Кр; Кр; Кр; К–ишлов берилаётган материал ва кесучи асбоб параметрларини ҳисобга олувчи коэффициентлар.
n=0.75 [4.362]
Кмр=0.8 Кр=0,89; Кр=1; Кр=1,25; К=0.93 [4.374 ]

Кр =0.8 0.89 1 1,01,0 = 0,83

7. Кесиш учун сарфланадиган қувватни қуйидаги формула орқали ҳисоблаймиз, кВт,

8. Вақт бўйича суришни ҳисоблаймиз, мм/мин
SM=nдso =18220,14=255 мм/мин

9. Операцияни бажариш учун сарфланадиган асосий вақт қуйидагича топилади:
, мин
Бу ерда L–кесувчи асбобнинг ишчи юриш узунлиги, мм.
L=l+l1+y
Бу ерда
l – ишлов берилаётган юзанинг узунлиги, 105 мм;
l1 – кесувчи асбобни хом-ашёга яқинлашиш масофаси, l1=6 мм [5.300];
y – кесувчи асбобни хом-ашёдан чиқиш масофаси, мм; y =4.

10. Операция учун донабай вақт қуйидаги формуладан топилади:
Тштов
Бу ерда Тв–ёрдамчи вақт, мин;
Твуп.из.
Туп. – дастгоҳни бошқариш амалларини бажариш учун вақт, мин; Туп =0,025 [3.203]
Тиз.– Детални ўлчаш учун вақт; мин; Тиз =0,13 [3.207]
Тв=0,025+0,15=0,155 мин
Ишлов бериш учун оператив вақт Топ.1 = То+ Тв=0.12 + 0.155 =0.275 мин.
Yupqa o`tuv uchun

Кесувчи асбоб тўғрисида маълумот:
Кесувчи қисмининг материали: T30K4; асосий бурчак =950;
Кескич учининг радиуси r =1,0 мм; ГОСТ 18868–73
Хомаки ишлов бериш учун
1. Кесиш чуқурлиги yupqa yo`nishda t=0.1 мм.
2. Суриш yupqa yo`nishda Sо =0,08 мм/ об [4.364]
Кесиш тезлиги v қуйидаги эмперик формула орқали топилади
=250 mm/min
4. Шпинделнинг айланиш частотаси

6. Кесиш кучини қуйидаги формула бўйича ҳисоблаймиз:
.
Бу ерда:
Ср – кесиш кучининг доимийси, Ср =204 [4.373]
х, у, п – Даража кўрсаткичлари; х=1, у=0,75, п=0 [4.373 ]
Кр– кесиш кучини тузатиш коэффициенти
Кр = КмрКрКрКрК
Кмр; Кр; Кр; Кр; К–ишлов берилаётган материал ва кесучи асбоб параметрларини ҳисобга олувчи коэффициентлар.
n=0.75 [4.362]
Кмр=0.8 Кр=0,89; Кр=1; Кр=1,25; К=0.93 [4.374 ]

Кр =0.8 0.89 1 1,01,0 = 0,83

7. Кесиш учун сарфланадиган қувватни қуйидаги формула орқали ҳисоблаймиз, кВт,

8. Вақт бўйича суришни ҳисоблаймиз, мм/мин
SM=nдso =13050,08=104,4 мм/мин

9. Операцияни бажариш учун сарфланадиган асосий вақт қуйидагича топилади:
, мин
Бу ерда L–кесувчи асбобнинг ишчи юриш узунлиги, мм.
L=l+l1+y
Бу ерда
l – ишлов берилаётган юзанинг узунлиги, 105 мм;
l1 – кесувчи асбобни хом-ашёга яқинлашиш масофаси, l1=6 мм [5.300];
y – кесувчи асбобни хом-ашёдан чиқиш масофаси, мм; y =4.

10. Операция учун донабай вақт қуйидаги формуладан топилади:
Тштов
Бу ерда Тв–ёрдамчи вақт, мин;
Тв= Туп.из.
Туп. – дастгоҳни бошқариш амалларини бажариш учун вақт, мин; Туп =0,025 [3.203]
Тиз.– Детални ўлчаш учун вақт; мин; Тиз =0,15 [3.207]
Тв=0,025+0,13=0,155 мин
Ишлов бериш учун оператив вақт Топ.1 = То+ Тв=0,3 + 0.155 =0.455 мин.


Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish