Mundarij a kirish bob. Ўзбекистон миллий валюта сўмнинг қадрини ошириш ва барқарорлигини таминлаш


маълум бир курсда ушлаб туришдир. Аммо, эркин бозорда параллел, расмий



Download 111,97 Kb.
bet21/39
Sana24.02.2022
Hajmi111,97 Kb.
#238900
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   39
Bog'liq
KURS ISHI VALYUTA

маълум бир курсда ушлаб туришдир. Аммо, эркин бозорда параллел, расмий
курсга нисбатан баландрок хориж валютаси курси ўрнатилади, ноқонуний
бозорда эса (“қора”) – ундан хам бландрок курс.
Иккинчи жахон урушидан сўнг қаттиқ валюта чекловларига карамай
Ғарбий Европанинг бир қатор давлатларида уларнинг валюта курси тушиб
кетади. Швейцария, ФРГ, Япония валюталари эса назоратга карамай
21
кўтариларди. Швейцарияга капитал оқиб келинишини тўхтатиб туришнинг
нисбатан фаол воситаси бўлиб норезидентларга Швейцария франкларини
форвард сотуви, хамда уларнинг хисоблари бўйича манфий фоиз ставкалари
чикди. Лекин манфий фоизларнинг Швейцариядаги хориж марказий
банкларининг франклардаги хисобларига қўллаш ноэффектив бўлади. Чунки
швейцар франкининг Халқаро валюта ликвидлигидаги улуши катта эмас.
ГФР да ссуда капитали бозори Швейцарияга нибатан очкрок бўлганлиги
учун манфий фоиз ставкаларни қўллаш айтарли натижаларни бермади. 1978
йил да мажбурий резервлар меъёрини ГФР банкларининг хорижий
мажбуриятлар 100% ўсишигача кўтариш хориж валюта оқимининг 1/3
қисмини тортиб олиш имкониятини берди.
Молиявий операциялар бўйича валюта чекловларнинг карама
қаршилиги уларнинг “иссик” пуллар, капитал “кочиши” ва қисқа муддатли
капиталнинг нормал оқимига бир хил таъсиридан таркиб топади.
Хорижга кетаётган туристлар учун миллий валюта алмашинувини
чегаралаш валюта “қора” бозорида спекулятив операцияларни
рағбатлантиради.
Валюта чековлари қисқа муддатли ижобий натижалар беради. Шу
асосда, 1968 йил сентябр ойида валюта чекловини олиб ташлаш Франциядан
15 млрд. француз франки “қочиш” ини осонлаштирган бўлса, унинг қайта
ўрнатилишидан сўнг капитал чиқиши тезда секинлашади ва қисқа муддатли

Download 111,97 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish