Ўзбекистон Республикаси МБ қаттиқ реструктирлаш сиёсатни амалга
оширди. Бу инфляцияни ушлаб туришга кўмак берди, лекин иқтисодий
ўсишни хам тўхтатиб турар эди. Бунга Ўзбекистон Республикаси МБнинг
37
қимматли қоғозлар билан операциялари хам кўмак берди. Бундан ташқари,
РЕПО бўйича операциялар хам фаол ишлатила бошланди.
Сўмнинг жорий операциялар бўйича конвертирланишининг
киритилиши билан очиқ бозорда операциялар фаоллрок олиб борила
бошланди, 2004 йилда уларнинг хажми 100 млрд. сўмни ташкил этди.
МБнинг ОВЗ хам усди, эгилувчан фоиз сиёсати юргизилади ва захира
талаблар меъёри ўзгармас 20% да сақланиб колинди.
Инфляциянинг паст даражаси ва қайта молиялаш ставкаси тушиши
иқтисодиетнинг реал секторга кредитлар ўсишига олиб келди.
Шунга карамай курс ва инфляция даражасини қаттиқ тартибга солиш
таклифни муаййян ушлаб турилишига олиб келди. Бу тартибга солишга
нисбатан эгилувчан ёндашув заруриятини туғдирмоқда. Умуман олганда бир
неча йиллар давомида Ўзбекистон Республикасида бу сиёсатнинг махсус
шакли амал килмоқда.
Асосий девалвацияларни олиб бориш сиёсати реал алмашинув
курсининг долларга нисбатан 9,6%га пасайишига олиб келди. 2005 й.да хам
бу интилиш давом этмоқда.
2005-2006 йилларда макроиқтисодий барқарорликни таъминлаш курси
давом этмоқда. Бук аттик пул-кредит сиёсатининг хам давом этишидан дарак
беради. Бу инфляция суратларининг нисбатан паст даражада, 3% атрофида
ушлаб туришга ва миллий валютанинг барқарорлигини таъминлашга
имконият беради, унинг тўлаб билиш қобилиятини оширади.
Хорижий савдода шундай курс шакли ва миллий валютанинг чекланган
ташқи ковертирланиш шаклланадики, аниқроги, валютанинг ўзаро чекланган
конвертирланиши: сўм-тенга; сом-сўм; сўм-рубл.
Do'stlaringiz bilan baham: |