Мукаддима


Бир паллали усимликлар поясининг ички тузилиши



Download 0,82 Mb.
bet63/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Бир паллали усимликлар поясининг ички тузилиши.
Бир паллали усимликлар поясининг характерли хусусияти , уларда камбийнинг булмаслиги, утказувчи най толалари богламларининг алохидалиги, иккиламчи йугонланишининг йуклиги, бирламчи пуст билан марказий ук уртасида чегаранинг йуклигидадир. Бир паллали усимликларда прокамбиал богламлар тулик диффренциялашган. Шу сабабли утказувчи богламлар ёпик ёки камбий боглами йук. Шунга кура, бир паллали усимликларнинг пояси, утказувчи богламлар тулик шакллангунга кадар йугонлашади. Хурмо усимлигида утказувчи найлар шакллангандан кейин хам поя маълум вактга кадар энига усади. (расм-39) Лекин бу усиш прокамбий хисобидан булмасдан, балки шаклланган паренхима тукималарининг усиши хисобига боради. Ёпик утказувчи богламлар паренхимада тартибсиз равишда жойлашган. Аникроги, улар купинча банднинг жойлашувига мос келадиган даражада спираль равишда урнашган.
Бу хусусият айникса, пиёзгулдошлар, хурмолар ва кисман поадошлар учун характерли хисобланади. Пукак камбийси хам бир паллали усимликларда хосил булмайди. Поянинг узак кисми купчилик поадошларда усимликнинг хали вояга етмаган давридаёк парчаланади ва поя, унинг бугим кисми эътиборига олинмаганда, буш холда булади. (расм-40)
Маккажухорининг узаги говаклашиб, кукиш тусга киради. Бу хусусиятни бугдойнинг айрим новдаларида хам кузатиш мумкин. Механик тукима эпидермис остида склеренхима халкасини хосил килади. Бундан ташкари, механик тукима утказувчи найларни ярим доира шаклида ёки бутунлай хар томонлама ураб олиб мустахкамлик беради.
Склеренхима куприк шаклида бир богламдан иккинчи богламга сочилгандек жойлашади ва уларнинг радиал холда жойлашган толалари эпидермагача етади. Склеренхиманинг периферик кисми пояга хар кандай ташки таъсирга (шамол, бурон) бардош бера оладиган махкамлик беради ва шу туфайли усимлик пояси эгилувчанлик, букилувчанлик кобилиятига эга булади. Утказувчи богламлар сон жихатдан поянинг пастки кисмида, юкори кисмига нисбатан куп булади. Чунки хар бир боглам маълум баландликда жойлашган баргдан чикиб, поя буйлаб пастга йуналади. Бугимларда баргдан, бугим оралигида, барг култигида жойлашган уйку куртакларидан утказувчи богламлар бирлашиб кайта шаклланиш содир булади. Шу туфайли поадошларга мансуб усимликларни поя бугимларида тусиклар пайдо булади. Бу тусиклар айникса, самонинг бугим оралигидаги буш кисми билан бугимларни узаро таккослаганда аник куринади.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish