Мукаддима


Усиш конусида поянинг шаклланиши



Download 0,82 Mb.
bet61/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Усиш конусида поянинг шаклланиши. Усимликда поянинг дастлабки тузилмаси усиш конусидаги меристема тукималарининг фаолияти натижасида шаклланади. Поянинг усиш конусидан шаклланиши тугрисида катор назариялар мавжуд. XIX асрнинг урталарида Гофмейстер поянинг усиш конуси учидаги ягона инициал хужайрасида шаклланиши тугрисидаги назарияни асослаб берди. Бу назария ер усти органларининг усиш конусида ягона инициал хужайрага эга булган мохсимон ва папоротниксимонлар учун тадбик этилиши мумкин эди. Уругли усимликларнинг ер усти органлари усиш конусини урганиш буйича олиб борилган кузатишлар натижасида, уларнинг учида ягона инициал хужайра булмасдан, балки хосил килувчи хужайралар туплами мавжудлиги аникланди. Шунга кура, поянинг бошлангич тузилиши тугрисида икки хил назария вужудга келди. Булардан бири Генштейн томонидан 1868 йилда таклиф килинган гистогенлар назариясидир. Бу назарияга караганда гулли усимликларнинг усиш нуктаси бир эмас, бир нечта инициал хужайраларнинг тупламидан ташкил топган булиб, улар бир неча кабат хосил килган холда жойлашган. Генштейннинг фикрича усиш нуктасининг сиртида жойлашган энг устки хужайралар остидаги меристематик хужайралардан усимликнинг хужайралардан поя ва бутун вегататив танаси шаклланади. Бу инициал хужайралар тупламини Генштейн гистогеннинг уч зонаси-дермотоген, периблема ва плеромага булиб урганади. Бу зоналарни купчилик усимликларда поя ва илдизнинг усиш конусида аник кузатиш мумикн. Усиш нуктасининг энг сиртки катлами дермотоген деб юритилиб, унда поя ва илдизнинг устида жойлашган жуда юпка эпидерма шаклланади. Дермотоген остида бир неча кабат периблема жойлашган, ундан бирламчи пусти шаклланади. Плеромадан эса усиш конусининг марказий кисми хосил булиб, поя ва илдизнинг марказий утказувчи найлари ва уларнинг ураб турган тирик тукималар шаклланади. Дермотоген ва периблемани плерома ташки томондан ураб туради.
Иккинчи назария туника ва корпус назарияси булиб, у купчилик ботаник олимлар, хусусан, Шмидт (1920) томонидан асосланган.
Бу назарияга асосан усиш конусининг меристема хужайралари туника ва корпус сингари икки кисмдан иборат. Усиш конусининг сиртки катлами туникадан, колган бутун ички кисми корпусдан иборат. Бу назарияга асосан меристеманинг инициал хужайралари бир неча катламдан иборат булиб, усиш конуси учининг уч кисмининг сиртида жойлашган. Унинг энг устки катламида жойлашган хужайралар антиклинал йул билан булиниб туника хосил килади. Туниканинг остида актив булинадиган ва корпусни хосил киладиган меристематик хужайралар жойлашган. Бу хужайралар хар томонлама булиниш кобилиятига эга. Туникадан поянинг ва кисман илдизнинг копловчи тукималари, корпусдан эса марказий цилиндр ва айрим холларда пуст хосил булади.
Бу назария купчилик юксак усимликларнинг усиш конусини изохлаб бериш учун анча кулай. Гистогенлар назарияси эса дерматоген, приблема ва плеромаси аник чегараланган сувутларнинг усиш конусини урганиш натижаларига асосланган.
Курукликда таркалган усимликларнинг усиш конусида факат туника ва корпус катламлари аник чегараланган.
Барг ва куртаклар хам усиш конусидан шаклланади. Туника остида жойлашган хужайралар поя учига нисбатан перпендикуляр йуналишда булиниб, ички томондан ташкарига караб, кейинчалик баргга айланадиган буртмалар (кабарик) хосил килади ва баргни хосил киладиган бу кабарик буртмалар деб юритилади. Бирламчи буртмада барг хосил булгач, унинг култигида иккиламчи буртмасидан кейинчалик ён новдалар хосил булади. Усиш конусининг иккиламчи буртмасидан кейинчалик ён новдалар хосил киладиган куртаклар шаклланади. Баргнинг шаклланиши, унинг култигида кейинчалик ён новдаларга айланадиган куртакнинг вужудга келиши, бир-бири билан узвий боглик, шунга кура, усиш ва ривожланишнинг ягона жараёни хисобланади.
Эндоген холда шаклланадиган ён илдизлардан фаркли равишда ён новдалар экзоген равишда вужудга келади. (расм)

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish