Мухаммад шариф гулханий ва унинг



Download 488 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/5
Sana23.02.2022
Hajmi488 Kb.
#165975
1   2   3   4   5
Bog'liq
Zarbulmasal Zarbulmasal - 03.03.2016 11-31-00

rçÿftMac 
ва кар эшит- 
гашшп куймас».
Анда КУркуш айди: «Мен хоту и олмоц таманноси гарцоби 
эмасмап7, нечукким айтмишлар: «Дала-тузни сув олса, цУнгир 
Розни тушидин, цулоцснзга 
cÿ3 
айтсанг, кулогининг тошидин»8.
1 У киз оламни ёритувчи офтобдек товлаииб, rçap бир хом 
нарсани пиширар эди.
2 Бирорта махлуц уни кундузи кура олмасди.
* Унда балогатга етишиш белгилари кУриигач,...
4 Бу дунёда булган ёш ва карининг жуфтсиз булиши 
(уй- 
ланмаслиги) мумкин эмас.
5 Бизнинг nÿ3 цорачигимиз (бизнинг фарзандимиз) йигитбу* 
либ етишибди.
6 «Елгон масал турмас» жумласи «ма^ол ёлгои фикрни ифо­
да этмайди» маъносини акс эттиради. 
«Елгои масал турмас» 
жумласидагн «масал» сузи «ма^ол» маъносида ишлатилган.
7 Мен уйланнш орзусига 
Faprç 
булган эмасман («мен уйла- 
ииш ниятида эмасман» маъносида).
8 К,ир-далаин сув босса, rçÿHFiip гозннпг тушига чи^ади, rçy. 
лоцсизга сузлаганг, цулопшинг ташцарисида ^олади.


Лида Янало^куш айди: «оурнориллар масалидурким, «Битар 
ишнииг б ош н га— яхши келур цошира». Яна бири булки, «Бемор 
тузалгуси келса, табиб уз оёгн бирла келур».
Аида Курчуш айди: «Бул! O
fh
3 булма, оёц бул», эшнтмадннг- 
муки, «осц югуруги ошца, огиз югуругн бош ^а»... Сен ким, Бой- 
углинииг эш ш ига киши юбормок ким? Хеч билмасмусаики, 
«тенг-тенгн бирла, тозак ^оии бирла».
Аида Япало^куш айди: «Андин бизиииг нима камлигимиз 
бор?...»
Анда Куркуш айди: «Борлн^дин мацтанма, «М ацтанган циз 
тунда уялар» ва яна айтмишлар: «Узини мацтггони улумнинг 
цоровули». Сенинг а^волинг оламра маълумдир. «Ойии этак бир­
ла яшурса булурму?», «Чумчуц семурса, ботмон1 
булурму?», 
«О лакузанак ола булса *ам, арслон бул мае, олатураноц олгур 
булса ^ам, а^воли маълум».
Анда ЯпалоккУш айди: «Иштонсиз тиззаси йиртицца кулар»„— 
дегаидек, сен бизни фацир-нотавон курдингму?2 Бундан бехабар 
ухшарсанки: «Чубин хор тутсанг, кузга тушар». Бор, мен бирла 
сУзлашгунча, Бойугли бирла сузлашгнл.
Анда КУРКУ“1 айди. «Эй Япалоц, амдоц булса, куёв булур У
р

лингнинг отини айтгил».
Анда Япалоццуш айди: «Углимнинг номуборак оти Кулонкир 
султондур».
Анда КУр^уш айтур: «Мундог фа^м ва хирад cap манзилидин 
утган кишиларни курган эмасман3. Эчкунинг оти Абдулкарим 
булурга сУз керак4. Бурунгилар анииг учун: «Эби бирлон сузла- 
ганнинг цурбони 
бул»,—деган эканлар. Кулонкир султон от 
1
$ й -
1 Ботмои — ош рлик улчови булиб, турли жойда турлича иш- 
латилади, яъни 2 пуддан 11 пудгача ишлатилади.
2 Сен бизни кам багал ва заиф, ^еч иарсага кучи етмайдиган 
деб уйладингми?
3 Бундан фа^м ва ацлга эга булган кишиларни курган эмас­
ман.
4 Утмишда Абдукарим дейднгаи бир цассоб бор экан. 
Бу 
одам эчки билан цуй гуштини аралаш тириб цанарага осар ва 
харидорларни алдаб эчки гуштини ^ам цун гуштн деб сотар 
экан.
Харидорлар бош^а цассобдан гушт олгаиларида эчки гуш­
тини аввалги цассобнинг номига нисбат бериб: «Бу Абдукарим- 
иинг гушти эмасми?» — деб c tp a p эканлар. Шу муносабат би­
лан эчкининг оти Абдукарим деб аталиб кетган.


моц сенинг ^аддиигму. Бу от — Э^умо, Уцоб, Карчирай, Ба^рии, 
Лочин, Итолгу кушларнннг салотш ш дурлар, аларга муносиб от 
турур».
Аида Япалоццуш айди: И лгару утгап яхшилар масалндурким: 
«Яхши нафас — ярим мол», бари боламнинг асбоби кулонкирли- 
гм минкори билан чаигалидии маълум ва равшан эмасдурму?1»
Аида КУркуш айди: «Рост айтурсан, «Кучкор булур цузииинг 
пешонаси дУнг булур, ого булур йигнтнинг пешонаси кенг бу- 
Лур». «Чучварани хом санабсан» ухшарки, «отаси урмас 
ц
У
нриз

ни, боласи урар туиризин», деган сузга ишопма. «Х,алво деган 
бирла о т з чучумас».
Такя бар жойи бузургон нотавон зад багаззоб,
М агар асбоби бузурги *ама омода куни2.
Сенинг бу сУзинг царчигайлик дагдагаси куланг бошига ту* 
шуб дуррож шикорин ихтиёр ^илиб, узи балчиода ботнб ^олган- 
га ухшар. Ори, ^аддидин ^ар кишиким ошса, жазоси мундог бу* 
лур. Бу сузнинг тафсилнни «Силсилатуз за^аб »3дин топ. Бурун- 
гилар масалидурки: «Аёз4, \аддингни бил, барчани 
1
$ й , Узингни 
бил», «Н аманган — ша^ри вайрон, оти улур, суфраси цурур», 
«Уйда чакса уни йу^, том бошида цуш танур», «Сичцон сигмас 
нинга, галвир боглар думига»,— дегаи иборат сенга содиц ке- 
лур5.
Аида Япало^куш айди: «Эй КУр, бас, куланг царчира ишини 
килурман деб, б а л ш о д а ботиб Улгаиини менга ^нкоят ^илурсан, 
ман ^ам бийно ва нобийно ^нкоятин билурманки, нобино бино 
сузннн кулоцца олмай, уз хижолатидин Узини илонга чацтириб 
^алок б$'лди. Сенга гапирсам, бу му.^им хайр кечга цолур. Бу^и* 
коятнинг баён во^еасини истасанг «Калила ва Димна»® дин топ*.
Анда КУрцуш айди: «Эй бесабр, ...сен Уз ярорингни цилгунча
1
...боламнинг кулонкирлик сабаблари тумшуги билан чанга* 
лидан маълум ва равшан эмасми?
2 Улугларнинг жойига суяниб, бе^уда мацтанма. Аввал улур» 
ликнинг ^амма шартларнми танёрла.
3 «Силсилатуз за^аб» 
(«Олтик занжир») — маш^ур 
шонр 
А бдура\м он Жомийнинг «Х,афт авраиг» («Етти тахт») асарида- 
гн достонлардан бнрн.
4 Аёз — М ахмуд Разнавийиииг энг я^ии вазирларидандир.
...иборалар сенга тугри келади.
6 «Калила ва Димна» м аш \ур ^инд м асаллар тупламн бу*
л и п
Г я п Л я я
Т И м п к
т м л л я п и г я
Т Я П М Г И М Я
К И Л И Ы Г Я И


сабр цнлсанг хубдур. Сабрин яхшилар андор таъриф килмиш- 
ларки:
Сабр билан баста эшикдур кушод,
Сабр билан топди эранлар мурод.
Сабр сенинг дардинга дар мои булур,
Сабр билан хор гулистон булур,
Ш ура замин бор ила бостон булур.
Баста эшик очрусидир сабр, бил,
Сабр цилу, сабр цилу, сабр Кнл‘-
Ва айтмишларким,
Сабр килсанг, гурадин ^алво битар,
Бесабрлар уз оёгидин йитар.
Япалоккуш айдиким: «Ори, балога сабр, цазога рози булмок- 
дин Уз га чорам йук, лекин сабрнннг жойи билан ^узн ва аиду^- 
дин булак нимарсаси йук2. Сабр килиб, яхши иш кУлдан кетса, 
Ухшамас»...3
Анда КУркуш айди: «Еменга улнм... му^им хайр ишига юборур 
киши бу навъ булурму?4 Эшитган эмасмусанким, яхшилар ай- 
тибдурларким, ширин-ширин сузласанг, илон инидин чицар, ач- 
чнк-аччик сузласанг ыусулмон 
диниДин 
чикар». Сенинг бу ношо- 
йиста сузингга бормасман. Тожикнинг бир масали борки: «Зури 
б е ^ д а миён мешиканад»5.
Анда Япалоккуш айди: «Сен манноун лилхайр» ухшарсан*, 
сендин совук ^асад иси келур».
Анда КУркуш айди: «Мен совук ^асад кариидоши эмасман, 
сени хуб билурманким, «К,алб козони кайнамас, кайнаса ^ам 

Download 488 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish